Procenjuje se da je Evropska unija u 2024. godini potrošila 22 milijarde evra na fosilna goriva iz Rusije, dok je istovremeno pružila 19 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini, kako izveštava „Gardijan“. Ove brojke ukazuju na složenu ekonomsku stvarnost u kojoj se EU i dalje oslanja na ruske energetske resurse, uprkos naporima da smanji tu zavisnost usled sukoba u Ukrajini.
Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea), EU je 2022. godine kupila rusku naftu i gas za 21,9 milijardi evra. Ovaj iznos dolazi u trenutku kada su evropske zemlje pokušavale da diversifikuju svoje energetske izvore i smanje zavisnost od ruskih energenata. Ipak, uprkos ovim naporima, ruska fosilna goriva i dalje čine značajan deo evropske energetske potrošnje.
Kilski Institut za svetsku ekonomiju izdao je izveštaj u kojem se navodi da je EU u 2024. godini dodelila Ukrajini finansijsku pomoć od 18,7 milijardi evra. Ove informacije ukazuju na to da, iako EU podržava Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije, ekonomski odnosi sa Rusijom ostaju snažni, posebno kada je reč o energentima.
U izveštaju se takođe ističe da je Rusija prošle godine ostvarila prihod od 242 milijarde evra od globalnog izvoza fosilnih goriva. Ukupni prihodi Rusije od ovog sektora, od početka rata u Ukrajini, približavaju se cifri od bilion evra. Ova cifra naglašava kako se ruska ekonomija prilagodila sankcijama i nastavila da ostvaruje značajne prihode od prodaje energenata.
Zanimljivo je napomenuti da Rusija dobija do polovine svojih poreskih prihoda iz sektora nafte i gasa. U tom kontekstu, ruska vlada je uložila napore da zaobiđe sankcije premeštanjem isporuka goriva putem „flote u senci“. Ova flota obuhvata brodove koji ne koriste tradicionalne rute isporuke, čime se otežava praćenje i kontrola izvoza ruskih energenata.
Prema procenama Crea, Rusija ostvaruje trećinu svojih prihoda od izvoza fosilnih goriva upravo putem ovih tankera. Ovaj model trgovine omogućava Rusiji da nastavi sa prodajom svojih energenata, uprkos međunarodnim sankcijama koje su uvedene kao odgovor na njenu vojnu akciju u Ukrajini.
Ova situacija stvara duboku dilemu za Evropu. S jedne strane, EU se zalaže za podršku Ukrajini i pokušava da se distancira od ruskih energenata. S druge strane, ekonomski interesi i potreba za energijom često nadmašuju političke motive. Ovo je posebno izraženo u kontekstu trenutne energetske krize u Evropi, koja je dodatno pogoršana smanjenjem snabdevanja energentima iz Rusije.
Kako bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata, EU istražuje alternative, uključujući povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i diversifikaciju izvora snabdevanja. U tom smislu, evropske zemlje su poduzele korake ka jačanju kapaciteta za skladištenje gasa i investicijama u obnovljive izvore energije.
Međutim, izazovi su značajni. Mnoge evropske zemlje, posebno one koje su ranije bile snažno zavisne od ruskih energenata, suočavaju se sa problemima u tranziciji ka alternativnim izvorima. Ova situacija zahteva vremenski okvir i značajne investicije, što dodatno otežava trenutnu situaciju.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će Evropska unija morati da pronađe ravnotežu između ekonomskih interesa i političke podrške Ukrajini. Ova dilema će i dalje oblikovati političke i ekonomske odluke EU u narednim godinama, dok se svet suočava sa izazovima energetske sigurnosti i održivog razvoja.
