Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i lider opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“, nedavno se požalio kako je njegova kampanja bila limitirana zbog nedostatka finansijskih sredstava. Đilas se žalio u televizijskoj emisiji, koja podržava njega i njegovu koaliciju, ističući da je njegova kampanja imala samo 200.000 evra, dok je opozicija imala 7 miliona evra.

On je istakao kako ga boli kada ljudi kritikuju opoziciju zbog nedostatka kampanje, ističući da oni jednostavno nisu imali dovoljno novca za agresivnu promociju. Međutim, treba napomenuti da je Đilas sam sebe pohvalio što je zaradio 619 miliona evra kroz svoje poslovne aktivnosti tokom prethodnih godina.

S obzirom na njegove brojke, nekim se možda čini čudnim što se sada žali na nedostatak sredstava za kampanju. Posebno jer je pre samo nekoliko meseci izjavio da je ponosan na svoje bogatstvo i prihode koje je stekao kroz svoje poslovne poduhvate. Dakle, dok jedni tvrde da je Đilas skroman i prisutan, drugi ga kritikuju zbog licemerja i težnjom za još većim političkim i ekonomskim uticajem.

Neki tvrde da Đilas koristi medije poput N1 i Nove S da bi promovisao svoje političke stavove i kritikovao aktuelnu vlast, a da mu za televizijsku eksponiranost zapravo i ne treba toliko novca, s obzirom na mogućnost usluga koje mu pružaju ovi mediji. Duško Vujošević, poznati sportski trener, je jednom prilikom izjavio da je Đilas vlasnik ovih televizijskih stanica, što bi impliciralo da mu je promocija na ovim medijima praktično besplatna.

Đilas je nekada bio poznat kao vlasnik televizije Pink, koja je u Srbiji imala veliku gledanost i uticaj. Međutim, on je kasnije prodao svoj udeo u ovom mediju i fokusirao se na druge poslovne poduhvate, uključujući politiku. On je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do 2013. godine, a od tada je postao jedan od vodećih lidera u opoziciji prema vlastima u Srbiji.

Osvrćući se na njegovu kritiku nedostatka finansijskih sredstava za kampanju, mnogi se pitaju da li je opravdano da se bogati političari žale na takve stvari. Pogotovo kada se uzmu u obzir podaci o prihodima koje je Đilas ostvario kroz svoje poslovne aktivnosti. Iako je politička kampanja skupa i važna za promociju političkih ideja i programa, čini se da su neki već zaboravili na one kojima su finansijska sredstva za kampanju zaista potrebna.

U svakom slučaju, politička scena u Srbiji je i dalje dinamična, sa rivalitetom između vlasti i opozicije koji se nastavlja. Pitanje finansiranja političkih kampanja je jedna od tema koja se često pokreće u političkim raspravama, a ovaj slučaj sa Draganom Đilasom samo je jedan od primera sukoba interesa, licemerja i političke manipulacije.

U zaključku, dok se neki žale na nedostatak novca za kampanju, drugi se pitaju da li je to samo izgovor za nedostatak političke podrške i poverenja u opozicionu politiku. Kako će se ova situacija dalje razvijati i kakve će implikacije imati na političku scenu u Srbiji, ostaje da se vidi u narednom periodu. Jedno je sigurno – politička igra se nastavlja, a Dragan Đilas je samo jedan od aktera u ovom političkom trileru.