Savet za davanje predloga naziva naselja, ulica i trgova Podgorice odlučio je poslednjeg dana aprila da predlog odbornika Demokratske Crne Gore da se jedna od ulica glavnog grada nazove po Pavlu Bulatoviću, bivšem ministru unutrašnjih poslova i odbrane, uputi Ministarstvu kulture i medija na izjašnjenje da li predlog ispunjava kriterijume za istaknutu ličnost propisane Zakonom o spomen obeležjima. Ova odluka je izazvala kontroverze među različitim nevladinim organizacijama koje smatraju da je to neprihvatljiva kalkulacija s ratnim politikama devedesetih.
Akcija za ljudska prava, Centar za građansko i Centar za žensko i mirovno obrazovanje su izrazili svoje nezadovoljstvo ovom odlukom ističući da Crna Gora treba demonstrirati veću sposobnost za doprinos održivom miru u regionu kako bi se uspešno priključila Evropskoj uniji. Oni tvrde da je pristup koji podržava ovakve inicijative štetan ne samo za crnogorsko društvo već i za regionalnu saradnju. Delujući u skladu sa tim stavom, ove nevladine organizacije su pisale lideru Demokrata i potpredsedniku Vlade, Aleksi Bečiću, apelujući na njega da spreči dalje procesuiranje ovog predloga.
Odbornici Demokrata, Mitar Vuković i Mitar Šušić, su istakli da su ponosni što su predložili da jedna ulica u Podgorici ponese ime Pavla Bulatovića. Navode da je Bulatović bio ministar unutrašnjih poslova u teškim istorijskim vremenima te da je postupao u skladu sa zakonom i naredbama koje je dobijao. Pavle Bulatović je ubijen pre 24 godine u Beogradu, a do danas nije otkriveno ime ubice i nalogodavca tog zločina koji je šokirao građane tadašnje SRJ.
Ova kontroverza oko predloga da se jedna ulica u Podgorici nazove po Pavlu Bulatoviću ilustruje sukob između političkih i društvenih stavova u Crnoj Gori. Dok Demokrate vide Bulatovića kao junaka iz prošlosti, nevladine organizacije smatraju da takvi potezi štete napretku društva i regionalnoj saradnji. Očigledno je da će ovaj predlog izazvati dalje rasprave i neslaganja među političkim akterima u Crnoj Gori.
Pavle Bulatović je bio kontroverzna figura u crnogorskoj politici, poznat po svojoj ulozi u ratovima devedesetih godina i kao ministar unutrašnjih poslova u teškim vremenima za Crnu Goru. Neki vide njegovu ulogu kao pozitivnu, dok drugi ističu njegovu povezanost sa ratnim zločinima i politikama koje su dovele do razaranja bivše Jugoslavije. Ova pitanja su i dalje predmet debate u crnogorskom društvu.
Osim političkih implikacija, pitanje naziva ulica i trgova je i pitanje identiteta i sećanja jednog grada. Nazivi ulica su deo kulturnog nasleđa i često odražavaju vrednosti i ideale jednog društva. U ovom slučaju, predlog da se jedna ulica u Podgorici nazove po Pavlu Bulatoviću ukazuje na suprotstavljene interpretacije istorije i politike u Crnoj Gori. Kako će se ova situacija rešiti ostaje da se vidi, ali je jasno da će imati dalekosežne posledice na društvo i politiku u ovoj zemlji.
Uprkos neslaganjima i kontroverzama, važno je da ova pitanja budu otvorena i da se vodi otvorena i demokratska rasprava o njima. Samo kroz dijalog i razumevanje različitih perspektiva može se doći do održivih rešenja. Crna Gora se nalazi na putu ka evropskim integracijama i izgradnji demokratskog društva, a takve debate su važan deo tog puta. Ostaje da se vidi kako će se ovaj slučaj dalje razvijati i kakve će biti posledice po crnogorsko društvo i politiku.
