Dugoočekivani Registar pedofila u Crnoj Gori uspostavljen je u avgustu prošle godine, a prema poslednjim podacima, sadrži imena čak 103 seksualna predatora. Iako je ovo značajan korak ka zaštiti dece od seksualnog nasilja, javnost nema pristup informacijama o tome ko se sve nalazi na tom spisku. Ova situacija izaziva zabrinutost među roditeljima, koji traže da se registar otvori za javnost, a sličnu inicijativu najavio je i ministar sporta i mladih Dragoslav Šćekić.
Stručnjaci se slažu da Registar pedofila može značajno unaprediti zaštitu dece, ali da bi to zaista bilo tako, neophodno je da se primenjuju zakonske odredbe koje se odnose na njegovo funkcionisanje. Kristina Mihailović, predsednica Udruženja „Roditelji“, naglašava važnost efikasne primene ovih odredbi, kako bi se postigao željeni cilj zaštite dece.
Ministar pravde Bojan Božović objasnio je razloge zbog kojih podaci o seksualnim predatorima nisu dostupni javnosti. Jedan od argumenata je rizik od greške i potreba za zaštitom privatnosti ne samo osoba u registru, već i njihovih porodica. On je istakao strah od stigmatizacije, koja može nastati ako su podaci javno dostupni. Takođe, Božović je napomenuo da je zakonska obaveza svih koji rade s decom da provere da li su u registru osobe koje zapošljavaju, a o tome se trebaju obratiti Ministarstvu pravde.
Mihailović je takođe ukazala na važnost zaštite dece, ističući da je konačno počela primena odredbe koja zabranjuje počiniocima krivičnih dela da se kreću na mestima gde se okupljaju deca, kao što su školska dvorišta, igrališta i parkovi. Ove mere su od suštinskog značaja za bezbednost dece, a njihova primena bi trebala biti strogo kontrolisana.
Ministar Šćekić, koji je zadužen za brigu o mladima i predsedava Vladinim Savetom za prava deteta, smatra da je uspostavljanje Registra pedofila značajan korak u pravcu zaštite dece. On planira da pokrene diskusiju o ovoj temi, sa ciljem da se zajednički analiziraju prednosti i rizici javne dostupnosti Registra pedofila. Šćekić naglašava da je prioritet donošenje odluka koje će biti u najboljem interesu dece i društva u celini.
Roditelji su izrazili zabrinutost zbog trenutnog stanja i nejasnoća oko funkcionisanja Registra. Mnogi smatraju da bi javno dostupni podaci mogli doprineti većoj sigurnosti dece i pomoći u sprečavanju seksualnog nasilja. S druge strane, postoje i strahovi od potencijalne stigmatizacije onih koji su se možda pokajali za svoja dela ili su bili žrtve grešaka u pravosudnom sistemu.
Ova tema otvara široku diskusiju o ravnoteži između zaštite privatnosti pojedinaca i zaštite društva, posebno dece, koje su najranjivija grupa. Potrebno je pronaći način da se obezbedi sigurnost dece, a da se pritom ne ugrozi prava drugih.
U kontekstu globalnih trendova, mnoge zemlje su se suočile sličnim pitanjima, te su razvijene različite strategije i pristupi kako bi se zaštitila deca od seksualnog nasilja. U nekim zemljama, registarski sistemi su dostupni javnosti, dok su u drugima podaci strogo čuvani. Ovaj kompleksan problem zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata, kako bi se postigao najbolji mogući ishod za društvo.
U zaključku, Registar pedofila u Crnoj Gori predstavlja važan korak ka zaštiti dece, ali njegovo funkcionisanje i dostupnost podataka ostaju ključni izazovi. Potrebno je pronaći balans između zaštite privatnosti pojedinaca i prava dece na sigurnost, kako bi se stvorilo sigurno okruženje za sve.
