Albert Ajnštajn i Mileva Marić bili su par koji je razmenjivao pisma u kojima su delili svoje naučne ideje, svakodnevne aktivnosti i lične ambicije. Pronađena pisma pokazuju da su nauka i romantična ljubav bili nerazdvojni za Ajnštajna i Milevu. Pisma otkrivaju da je Mileva Marić mogla da bude važan saradnik u Ajnštajnovim revolucionarnim radovima, iako je njen doprinos često osporavan.

Fizičar Abram Fjodorovič Jofe primetio je da je originalni rukopis Ajnštajnove teorije relativnosti iz 1905. potpisan sa „Ajnštajn-Mariti“, što ukazuje na to da je Mileva imala ulogu u razvoju ovog rada. Međutim, u objavljenom radu, samo je Albert Ajnštajn naveden kao autor. Ovo je pokrenulo spekulacije o Milevinom doprinosu i ulozi u Ajnštajnovim naučnim dostignućima.

Postoje 54 pisma između Alberta Ajnštajna i Mileve Marić koja datiraju od 1897. do 1903. godine. Većina Ajnštajnovih pisama Milevi sadrži entuzijazam, romantične emocije i naučno uzbuđenje. Mileva se retko doticala tema iz fizike u svojim pismima, dok su Ajnštajnova pisma bila ispunjena komentarima o njegovim istraživanjima i teorijskim razmatranjima.

Mileva Marić nije postala fizičarka ili matematičarka zbog loših ocena iz matematike na fakultetu. Ipak, njena inteligencija, ambicija i upornost su bile primetne, a neki smatraju da je imala značajnu ulogu u intelektualnom razvoju Alberta Ajnštajna. Postoje spekulacije o tome da li je Mileva pomagala Ajnštajnu u njegovim radovima, i da li je zaslužila veći deo priznanja za teoriju relativnosti.

Na kraju, brak između Alberta Ajnštajna i Mileve Marić okončan je razvodom 1919. godine. Spekulacije o Milevinom doprinosu u Ajnštajnovim radovima ostaju obavijene tajnom, ali podaci sugerišu da je mogla biti važan faktor u njegovom intelektualnom razvoju. Ajnštajn je prema sporazumu obećao Milevi deo nagrade Nobelove nagrade, što je možda bio način da zahvali za njen doprinos. Svako ko se bavi ovom temom mora sagledati činjenice i spekulacije kako bi stekao jasniju sliku o ovoj intrigantnoj i kontroverznoj priči.