Evropske i iranske diplomate sastale su se danas u Ženevi kako bi razmotrile mogućnost održavanja ozbiljnih razgovora o spornom nuklearnom programu Teherana pre nego što novi američki predsednik Donald Trump preuzme vlast u januaru.
Sastanak u Ženevi, prvi nakon američkih izbora, usledio je nakon što je Teheran negodovao zbog rezolucije donete prošle nedelje uz podršku Evrope kojom se kritikuje saradnja Irana sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju UN (IAEA), prenosi „Reuters“.
Trump, koji je tokom prethodnog mandata napustio nuklearni sporazum sa Iranom i sledio kurs maksimalnog pritiska kako bi oslabio iransku ekonomiju, u svoju novu administraciju uključio je zvaničnike koji su poznati po oštrom stavu prema Iranu, navodi britanska agencija.
Evropske i regionalne diplomate očekuju da će Trump ponovo zauzeti čvrst kurs prema Iranu po povratku na vlast. Nedavno su i evropske zemlje zauzele odlučan stav, ograničivši mogućnosti za napredak pregovora uoči Trampovog preuzimanja vlasti, podseća „Reuters“.
Zamenik šefa iranske diplomatije i visoki pregovarač o iranskom nuklearnom programu Madžid Tahtravanči sastao se sinoć sa koordinatorom EU Enrikeom Morom, a danas je razgovarao sa diplomatama iz Velike Britanije, Nemačke i Francuske, poznatim kao trojka E3.
Mora je izjavio da je razgovor bio iskren i fokusiran na iransku vojnu podršku Rusiji, situaciju na Bliskom istoku i nuklearni program Teherana.
Nivo nepoverenja između dve strane došao je do izražaja kada je E3 usvojila 21. novembra rezoluciju borda guvernera agencije IAEA, koja je kritikovala Iran.
Teheran je reagovao na rezoluciju obaveštavajući IAEA da planira da instalira dodatne centrifuge za obogaćivanje uranijuma u svojim pogonima u Natancu i Fordovu, navedeno je u poverljivom izveštaju agencije UN objavljenom juče.
Visoki iranski zvaničnik Kazem Garibabadi koji učestvuje u današnjim razgovorima kazao je da je ovaj sastanak iz perspektive Irana ozbiljan i da nije samo diplomatsko odmeravanje snaga. On je ukazao da Evropa ne bi trebalo da projektuje na druge sopstvene probleme i greške, uključujući one u vezi sa konfliktom u Ukrajini.
Evropske zemlje iz grupe E3 koje su učestvovale u nuklearnom sporazumu iz 2015. koji je Tramp napustio, usvojile su proteklih meseci pooštren stav prema Iranu, posebno otkako je Teheran pojačao vojnu podršku Rusiji, ali uvek insistirajući da žele da održe politiku pritiska i dijaloga, navodi „Reuters“.
Trojica iranskih zvaničnika istakla su da će primarni cilj Irana biti nalaženje načina za ukidanje sankcija uvedenih otkako se Trump 2018. povukao iz sporazuma sklopljenog 2015.
Od Trumpovog napuštanja sporazuma, Iran je ubrzao nuklearni program, istovremeno ograničivši mogućnost IAEA da ga nadzire.
Najnoviji razgovori se održavaju i u trenutku strahovanja da bi tenzije između Irana i Izraela mogle da izazovu totalni rat, uprkos primirju u Libanu između Izraela i proiranskog pokreta Hezbolah, navodi Rojters.
Iako povratak Trumpa na vlast ostavlja mnoga pitanja otvorenim, zemlje E3 smatraju da je od vitalnog značaja da se razgovori sada povedu jer vreme ističe, prenosi britanska agencija.
Evropske zemlje se nadaju da će Iran odlučiti da počne pregovore o novom ograničenju svojih nuklearnih aktivnosti, čak iako bi ono bilo manje nego ograničenje dogovoreno 2015., uz mogućnost postizanja novog sporazuma do leta naredne godine.
Kako navodi „Reuters“, to bi dalo dovoljno vremena da se implementiraju nova ograničenja iranskog programa i ukinu sankcije pre nego što sporazum iz 2015. istekne u oktobru sledeće godine.
