Rudarstvo je vekovima bila važna delatnost, ali se tokom godina promenila i postala održivija. Finska, Švedska, Norveška, Nemačka, Kanada i Slovenija su zemlje sa bogatom rudarskom tradicijom i naprednom rudarskom industrijom. Finska je poznata po veoma čistoj prirodi, ali i kao lider u proizvodnji nikla, zlata, bakra, cinka i drugih metala. Primer regeneracije starog rudnika Puhasalmi u Pihajarviju pokazuje kako se stari rudnici mogu transformisati u energetska skladišta i područja visokih tehnoloških startapa. Takođe, Finska planira da bude lider u eksploataciji litijuma.

Švedska je takođe važan proizvođač metala i minerala u Evropskoj uniji, sa dugu istorijom rudarstva i prerade metala. Norveška je poznata po rezervama nafte, prirodnog gasa, nikla, gvožđa i titanijuma. Kanada takođe ima razvijenu rudarsku industriju, sa mnogim otvorenim kopovima i podzemnim rudnicima koji igraju važnu ulogu u lokalnim zajednicama. Nemačka je lider u proizvodnji bakra, sa topionicama poput Aurubis, koje se nalaze u blizini gradskih centara i posluju na održiv način.

U Sloveniji, grad Velenje se oslanja na rudnik lignita koji je bio ključan za razvoj grada. Meštani se šale da jedna polovina muškaraca radi u rudniku, a druga u fabrici bele tehnike. Iako rudnik ima velike rezerve lignita, planirano je zatvaranje do 2033. godine radi prelaska na čistije izvore energije.

Sve ove zemlje imaju različite pristupe rudarstvu, ali se zajednički fokusiraju na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost. Transformacija starih rudnika u nove energetske centre, podrška lokalnim zajednicama i ulaganje u nove tehnologije su ključni elementi za održivost rudarske industrije u budućnosti.