Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju beleže rast od pet procenata godišnje, prema podacima evropskog analitičkog centra „Bruegel“. Ove isporuke su od početka 2025. godine dostigle skoro četiri milijarde kubnih metara. Ovaj trend je značajan, uzimajući u obzir sve kompleksnosti i promene u globalnom energetskom tržištu.
Prema izveštaju TASS-a, Evropska unija je u prvom kvartalu 2025. godine uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, što predstavlja porast u poređenju sa 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ovaj podatak ukazuje na to da je potražnja za ruskim gasom u Evropi i dalje značajna, uprkos političkim napetostima i pritiscima na energetsku diversifikaciju.
U februaru 2025. godine, isporuke ruskog LNG-a su iznosile 1,86 milijardi kubnih metara, što je povećanje u odnosu na 1,68 milijardi kubnih metara u februaru 2024. godine. Ovi podaci sugeriraju da evropski tržište i dalje pokazuje otpor prema smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, uprkos ambicijama nekih zemalja članica EU da pređu na alternativne izvore energije.
Jedan od faktora koji doprinosi ovom rastu je sve veća potreba za energijom u Evropi, posebno u svetlu ekonomskih oporavaka nakon pandemije COVID-19. Mnoge evropske zemlje se suočavaju sa energetskim izazovima, a ruski LNG nudi relativno pouzdanu i ekonomičnu opciju u ovom kontekstu.
Osim toga, infrastruktura za prijem i distribuciju LNG-a u Evropi je u značajnom porastu. Izgradnja novih terminala i poboljšanje postojećih kapaciteta omogućavaju veću fleksibilnost u snabdevanju, što dodatno olakšava uvoz ruskog gasa. Ovaj trend, zajedno sa rastućom potražnjom, može da objasni zašto su isporuke ruskog LNG-a i dalje u porastu.
Međutim, uprkos ovim podacima, politička klima u Evropi ostaje složena. Mnoge zemlje su se obavezale da će smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, uključujući i ruski gas, u cilju postizanja klimatskih ciljeva. Ove ambicije su dodatno pojačane nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, što je izazvalo ozbiljnu krizu u energetskom sektoru EU.
Neki analitičari smatraju da će rast isporuka ruskog LNG-a u kratkom roku biti teško održiv, s obzirom na pritiske sa svih strana. U narednim godinama, očekuje se da će evropske zemlje nastaviti da istražuju i implementiraju alternativne izvore energije, kao što su obnovljivi izvori i LNG iz drugih zemalja. Takođe, razvoj tehnologija skladištenja i transporta energije može doprineti smanjenju zavisnosti od ruskog gasa.
U međuvremenu, ruski izvoz LNG-a u Evropu i dalje predstavlja značajan deo ruskog energetskog sektora. Sa druge strane, evropski potrošači su sve više svesni nužnosti diversifikacije svojih izvora energije, što može dovesti do daljih promena u obrascima potrošnje i trgovine gasom.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će se situacija na tržištu prirodnog gasa u Evropi i dalje razvijati, a svi učesnici – od proizvođača do potrošača – će morati da se prilagode novim realnostima i izazovima. Kroz sve ove promene, isporuke ruskog LNG-a ostaju ključna tema, kako u kontekstu ekonomije, tako i u pogledu međunarodnih odnosa.
U narednim mesecima i godinama, biće važno pratiti kako će se ovaj sektor razvijati, kao i kakve će posledice to imati na energetske politike zemalja članica EU.
