Na groblju Lešće danas je sahranjen Uroš Hrnjić, mladić od 29 godina koji je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 27. januara kod Umke. U nesreći su se sudarila dva međugradska autobusa, a prema izveštajima, poginule su dve osobe, dok je 56 ljudi povređeno.
Oko 300 ljudi okupilo se na sahrani kako bi ispratili Uroša. Tokom opela, u kapeli su se mogli čuti jecaji i plač njegove majke, dok su prijatelji i poznanici dolazili sa cvećem i svećama da izraze saučešće porodici. Atmosfera je bila ispunjena tugom, a najviše su se isticali povremeni urlici njegove majke koja je neutešno plakala za svojim sinom.
Prema informacijama iz medija, nesreća se desila kada je autobus koji je išao iz Obrenovca preticao kolonu i nije uspeo da se vrati u svoju traku, što je dovelo do direktnog sudara sa autobusom koji je vozio putnike iz Beograda ka Obrenovcu. Ovaj sudar bio je toliko jak da su svedoci opisivali zvuk kao detonaciju, a prizor na licu mesta bio je užasan.
Policija koja je radila na uviđaju ostala je u šoku od prizora koji su zatekli. Kako je izvor iz policije rekao, bili su to najteži trenuci u njihovoj karijeri. Naime, dva slupana autobusa, povređeni putnici i haos su ostavili snažan utisak na sve prisutne. Nekolicina policajaca i spasilačkih timova je, zbog strašnog prizora, povraćala, dok su neki od njih doživeli srčane probleme od stresa.
Hitna pomoć je na terenu bila brzo, sa sedam ekipa koje su pružale pomoć povređenima. Mnogi su brzo prevezeni u bolnicu na dijagnostiku. Uroš Hrnjić i još jedna žrtva, 46-godišnja Violeta Ilić, zatečeni su u jezivom stanju i nije bilo nade za njihovo spasavanje. Uroš je, kako su svedoci opisivali, ostao na svom sedištu i nije se pomerio tokom sudara.
Uroš je bio mašinski inženjer, a svedoci su govorili o njegovoj mladosti i potencijalu koji je imao. Njegova smrt izazvala je veliku tugu među prijateljima i porodicom. Na sahrani su se mogli videti mladi ljudi, prijatelji i kolege, koji su došli da odaju poslednju počast.
Nesreća je pokrenula i pitanja o bezbednosti na putevima, posebno u kontekstu međugradskog prevoza. Mnogi su se zapitali kako je moguće da dođe do ovakvih tragedija i koje mere treba preduzeti da bi se sprečile slične nesreće u budućnosti. Stručnjaci smatraju da je neophodno poboljšati regulative u transportu, kao i obuku vozača, kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća.
Ova tragedija takođe podseća na krhkost ljudskog života i kako jedan trenutak nepažnje može promeniti sudbinu mnogih. Uroševa porodica i prijatelji suočavaju se sa teškim gubitkom, a sećanje na njega će zauvek ostati u srcima onih koji su ga voleli.
Na kraju, sahrana Uroša Hrnjića bila je povod za okupljanje zajednice u trenutku tuge, ali i prilika da se razmisli o važnosti bezbednosti na putevima i o tome kako možemo doprineti smanjenju rizika u saobraćaju. Uroš će ostati upamćen ne samo kao žrtva nesreće, već kao mladić pun života koji je prerano oduzet onima koji su ga voleli.
