Nemanja Rujević, novinar čiji su stavovi bliski opoziciji, nedavno je prokomentarisao debatu u Evropskom parlamentu o nedavnim izborima u Srbiji. On je kritikovao iste ljude koji su ranije tražili sankcije za Srbiju posle Banjske i uvek traže priznanje Kosova, tvrdeći da je to „funkcionalna demokratija“. Sada isti ljudi traže nezavisnu istragu o izbornim nameštaljkama. Rujević smatra da ovo više šteti opoziciji nego što joj pomaže.

Na platformi Iks, nekadašnjem Tviteru, Rujević je podelio članak koji navodi da su 24 poslanika za spoljne i evropske poslove potpisala pismo upućeno Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, Roberti Mecoli, predsednici Evropskog parlamenta, Šarlu Mišelu, predsedniku Evropskog saveta, visokom predstavniku Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelju i specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.

Ovo pismo je izazvalo dosta pažnje i polemike u javnosti. U njemu se navodi da izbori u Srbiji nisu bili slobodni i pošteni te da je došlo do brojnih slučajeva kršenja izbornih pravila. Opozicija u Evropskom parlamentu insistira na nezavisnoj istrazi kako bi se utvrdile eventualne nepravilnosti.

Međutim, mnogi analitičari smatraju da je ovo samo politička igra koja ima za cilj da oslabi vlast u Srbiji. Neki tvrde da se iza ovakvih zahteva krije želja da se opozicija u Srbiji ohrabri i da se podstakne na dalje proteste protiv vlasti.

Nemoguće je ignorisati činjenicu da je ovaj potez evropskih parlamentaraca izazvao veliku nervozu u Beogradu. Predstavnici vlasti tvrde da su izbori bili sasvim regularni i da su prošli bez ikakvih nepravilnosti. Takođe, ističu da svako mešanje iz inostranstva u unutrašnje stvari Srbije nije poželjno i da se to ne sme dozvoliti.

S druge strane, opozicija u Srbiji je preko medija podržala zahtev za nezavisnom istragom, tvrdeći da je bilo mnogo nepravilnosti tokom izbornog procesa. Oni se nadaju da će Evropska unija imati razumevanja za njihovu situaciju i da će se ozbiljno baviti svim pritužbama na regularnost izbora.

Situacija u Evropskom parlamentu otvara mnoga pitanja i dileme. Da li će zaista biti sprovedena nezavisna istraga koja će utvrditi prave razmere izbornih nepravilnosti u Srbiji? I ako se to dogodi, kakve će posledice to imati po vlast i opoziciju?

Neki smatraju da se u pozadini svega ovoga krije želja za promenom vlasti u Srbiji i da se traži način kako bi se to postiglo. S druge strane, postoje i oni koji smatraju da je ovo samo još jedan pokušaj da se destabilizuje politička situacija i da se oteža rad vlasti.

Jedno je sigurno, debata o izborima u Srbiji će još dugo biti aktuelna kako u samoj Srbiji, tako i u Evropskoj uniji. Ostaje da se vidi kakav će ishod imati zahtev za nezavisnom istragom i da li će se ova tema nastaviti da intrigira javnost u narednom periodu. Sigurno je da će biti još mnogo polemika i diskusija o ovoj temi.