Dvogodišnja Dunja Marković iz Uba nestala je 3. marta 2025. godine, što je izazvalo nezapamćenu zabrinutost i mobilisalo celu zajednicu. Devojčica je poslednji put viđena kako se igra ispred porodične kuće u Ulici 8. marta, pre nego što je nestala bez traga. Njeni roditelji su odmah prijavili nestanak policiji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova aktiviralo je sistem za potragu nestale dece „Pronađi me“.
Informacije o nestanku Dunje Marković ubrzo su preplavile medije i društvene mreže. Fotografije i detaljan opis devojčice distribuirani su putem televizije, radija i SMS poruka, apelujući na građane da obrate pažnju i prijave bilo kakvu informaciju koja bi mogla pomoći u potrazi. Lokalna zajednica je odmah reagovala – stotine volontera pridružilo se policiji u pretraživanju okolnih šuma, napuštenih objekata i rečnih tokova.
Potraga je trajala celu noć, dok su se svi nadali najboljem, a strahovali od najgoreg. Niske temperature i činjenica da je Dunja nestala bez adekvatne odeće dodatno su pojačavale strepnju. Policija je, uz pomoć vatrogasaca i lovaca, koristila termovizijske kamere i dronove kako bi povećala šanse za pronalazak devojčice pre nego što bude prekasno.
Nakon 17 sati neprekidne potrage, 4. marta ujutro, stigla je vest koja je donela olakšanje celoj zemlji – mala Dunja je pronađena živa, ali u teškom stanju zbog hipotermije. Pronađena je u šumi, na lišću kako spava, oko 800 metara od kuće, u blizini potoka. Spasioci su je odmah prevezli u zdravstveni centar u Valjevu, gde su lekari potvrdili da je devojčica van životne opasnosti.
Istraga je pokazala da se devojčica izgubila prateći kućnog ljubimca, a da u slučaju nije bilo elemenata krivičnog dela. Izgubljena i zbunjena, lutala je dok nije naišla na šumski predeo gde je provela noć. Srećom, zahvaljujući brzoj reakciji policije, građana i efikasnosti sistema „Pronađi me“, Dunja je pronađena pre nego što je hladnoća mogla da ugrozi njen život.
Ovaj događaj je još jednom naglasio značaj brzog reagovanja i saradnje između građana i nadležnih institucija. Sistem „Pronađi me“ pokazao je svoju vrednost, a solidarnost i požrtvovanost lokalne zajednice ostavili su snažan utisak na celu Srbiju. I dok se Dunja polako oporavlja od traume, njeni roditelji izražavaju neizmernu zahvalnost svima koji su učestvovali u potrazi. Srbija je još jednom dokazala da, kada su najmlađi u pitanju, može da se ujedini i reaguje kao jedno.
U Ubu se odvila prava drama nakon što je dvogodišnja devojčica Dunja Marković nestala, a okolnosti pod kojima je iščezla zapanjujuće su sve nas podsetile na nestanak Danke Ilić u martu prošle godine, čije telo još uvek nije pronađeno. Nestanak dvogodišnje Dunje Marković u Ubu 3. marta 2025. godine podsetio je sve na slučaj Danke Ilić, koja je nestala 26. marta 2024. godine u Banjskom Polju kod Bora.
U oba slučaja, devojčice su nestale u blizini svojih domova, a zatim je usledila potraga u okolini kuće i mesta gde su nestale. U Dankinom slučaju, vlasti su 4. aprila 2024. saopštile da je devojčica stradala u saobraćajnoj nesreći koju su izazvala dva radnika Vodovoda, ali njeno telo nikada nije pronađeno. U potrazi za Dunjom Marković je aktiviran sistem „Pronađi me“ kako bi se obavestila javnost i uključila u potragu, isto kao i u slučaju Danke Ilić.
Još jedan zlokoban detalj koji spaja oba slučaja je vreme nestanka – mart mesec. Pre tačno godinu dana, Srbija je bila potresena nestankom Danke Ilić, čije telo nikada nije pronađeno. Sada, sa nestankom male Dunje, među meštanima Uba zavladao je u momentu strah i osećaj da se istorija ponavlja.
Dvogodišnja Dunja Marković pronađena je 4. marta živa i zdrava na radost mnogih. Devojčicu je preuzeo sanitet i odmah prevezao u zdravstvenu ustanovu u Ubu. Dunja je pronađena nakon što je nestala u ponedeljak 3. marta poslepodne dok se igrala ispred porodične kuće u Ubu sa braćom i sestrama. Kako je u danu pronalaska potvrdila Gorska služba, Dunja je pronađena živa i komunikativna na udaljenosti od 300-800 metara od kuće.
Kristina i Stojan Marković, roditelji devojčice, dali su intervju u kojem su prvo otkrili kako se devojčica sada oseća. „Devojčica je dobro, oporavlja se, ali još uvek ima nesanicu i trzavicu. Kada su je pronašli, bila sam presrećna jer je živa, ali sam bila potresena kada sam videla njen lik i u kakvom stanju su je našli. Bila je zaleđena. Nije prepoznala ni mene, ni oca, potrebno je bilo 24 sata kako bi došla sebi i prepoznala nas.“ Majka je detaljno opisala trenutak kada su shvatili da devojčice nema, objašnjavajući kako je izgledalo traganje pre nego što su pozvali policiju.
