U Crnoj Gori se i dalje zaboravlja jedan od najstrašnijih zločina u istoriji zemlje, koncentracioni logor u Plavu koji je bio aktivan tokom Drugog svetskog rata. Iako postoji svedočenja i dokumentacija o strašnim dešavanjima u logoru, istoričari i političari često ne pominju ove događaje. Logor u Plavu je bio središte brutalnosti, nasilja, masovnih silovanja žena i devojaka, i smrti dece od gladi i bolesti.

Profesor dr Marko Knežević, koji je preživeo taj logor kao dete, ističe važnost sećanja na ovaj zločin kako bi se sačuvala uspomena na nevino stradalu decu i ostale žrtve. U toku rata, lokalni balisti i vulnetari su zauzeli višespratnu kuću u Plavu i zatvorili nevine pravoslavne civile, posebno žene i decu. U logoru je umrlo 31 dete, a žene su bile izložene najgorim poniženjima.

Logor u Plavu je bio deo šireg stradanja pravoslavnih žitelja u regionu tokom Drugog svetskog rata. Pored zaboravljenog logora u Plavu, postojao je i genocid u Velici, gde je ubijeno više od 600 ljudi, a većina bili su mališani. Nasilje nad nedužnim ljudima se provodilo uz podršku okupatora i lokalnih kolaboracionista.

Zahvaljujući istraživanju prof. dr Kneževića, sačuvana je svedočanstva o strašnim događajima u logoru u Plavu. Deca su bila najveće žrtve, sa mnogima umrlima od gladi, bolesti i zlostavljanja. Iako je logor predstavljao veliki izvor zaraze, medicinska pomoć nije pružena ni deci ni odraslima.

Važnost sećanja na strahote koje su se desile u Plavu tokom Drugog svetskog rata ne sme biti zanemarena. Kroz svedočanstva preživelih i dokumentaciju o logoru, moramo čuvati uspomenu na nevino stradalu decu i žrtve logora. Ovaj zločin ne sme biti zaboravljen, jer zaborav samo produbljuje patnju i nepravdu prema žrtvama.