Ustav od 1835. godine bio je jedan od najznačajnijih dokumenata u srpskoj istoriji, ali je imao vrlo kratak vek. Ovaj ustav je nastao usred otpora velikih sila, uključujući Tursku, Rusiju i Austriju, koje su se protivile njegovom donošenju i pojedinim ustavnim rešenjima. Smatran je „republikanskim“ i „revolucionarnim“, što je dodatno otežalo njegovu sudbinu. Turska i Rusija su se protivile ustavu jer je donet bez njihovog odobrenja, dok se Austrija bunila zbog toga što je u vreme kada je ustav donet, njen kancelar Metternich bio na čelu antikonstitucionalističke koalicije.
Ruski predstavnik u Carigradu, Butenjev, izražavao je snažno protivljenje ustavu, govoreći da je Srbija propala zbog pokušaja da se usvoji francusko-švajcarska konstitucija. Kada je izaslanik kneza Miloša predao Butenjevu tekst ustava, Butenjev je odbio čak i da ga pročita, smatrajući da se knežev autoritet time slabi. Njegovo stajalište bilo je da knez treba da ostane jak i moćan, a ustav je za njega predstavljao politički prestup.
Austrija je, s druge strane, podržavala Rusiju u nastojanju da se ustav suspenduje, kako bi se zaštitila od širenja naprednih ideja. Ustav je bio okarakterisan kao „zabluda veka“ i „budalasto delo“. Iako su neki strani publicisti prepoznali njegov značaj zbog narodnog porekla, u očima velikih sila, on je predstavljao pretnju njihovim interesima i poretku.
Miletina buna 1835. godine bila je neposredni povod za donošenje prvog srpskog ustava. Knez Miloš Obrenović bio je na vrhuncu svoje despotije, a priznanje njegove titule naslednog kneza dodatno je učvrstilo njegovu moć. Međutim, nesigurnost i nezadovoljstvo među narodom zbog nedostatka pisanih zakona i samovolje kneza dovelo je do niza buna, među kojima je Miletina buna bila najistaknutija. Knez je na kraju pristao na izradu ustava, a njegov autor je bio Dimitrije Davidović.
Sretenjski ustav, donet 2. februara 1835. godine, bio je prvi ustav u Srbiji i predstavljao je pokušaj uvođenja predstavničke vladavine. Njegove odredbe su se oslanjale na francuske uzore i prenosile duh konstitucionalizma. Ustav je uključivao načela jednakosti i ukidanje ropstva, kao i proklamovanje sloboda građana.
Iako je Ustav od 1835. godine bio u osnovi liberalan, njegova sudbina bila je obeležena otporom velikih sila. Ubrzo nakon proglašenja, ustav je suspendovan pod pritiskom Turske, Rusije i Austrije. Knezu Milošu je bilo od pomoći da se oslobodi ustavnih obaveza, a Dimitrije Davidović, kao glavni autor ustava, bio je smenjen i proglašen za glavnog krivca.
Uprkos svom kratkom trajanju, Sretenjski ustav je postavio temelje za dalju borbu za ustavnost i pravnu državu u Srbiji. Njegove odredbe su bile inspiracija za buduće ustavne dokumente, a ideje proklamovane u njemu ostale su prisutne u srpskoj političkoj svesti. Ustav je, iako suspendovan, imao značajan uticaj na oblikovanje pravnog poretka u Srbiji i podstakao je razvoj građanske svesti među narodom.
U zaključku, Sretenjski ustav iz 1835. godine predstavlja ključni trenutak u srpskoj istoriji, simbolizujući borbu za slobodu i pravdu, kao i težnju naroda za ustavnom vladavinom. Njegovo nasleđe, iako kratkotrajno, i dalje utiče na političke i pravne procese u Srbiji.
