Milorad Dodik, lider SNSD-a i predsednik Republike Srpske, nedavno je izneo ozbiljne optužbe protiv USAID-a, tvrdeći da je ova agencija isplatila novac 40.000 osoba, a da će nadležne institucije Republike Srpske istražiti sve aspekte tih finansiranja. Dodik je naveo da je policiji dat nalog da se pozabavi ovim pitanjem, ističući podršku američkom predsedniku Donaldu Trampu koji je nazvao USAID „kriminalnom organizacijom“.
Dodik je, govoreći o USAID-u, naglasio da su sredstva ove agencije, koja su takođe uložena u humanitarne organizacije, često završavala u nepoznatim tokovima, kao i za finansiranje nevladinih organizacija i Kristijana Šmita, nelegalnog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Prema njegovim rečima, ovo predstavlja „ozbiljan lopovluk i kriminal“, a on je takođe kritikovao novinare i medije za koje tvrdi da su plaćeni za izveštavanje u skladu s interesima stranih donatora.
Dodik je takođe poručio da imovina Republike Srpske ostaje u njenim rukama, bez obzira na akcije Šmita i bošnjačkih političkih faktora. On je istakao da je očigledno da je nervoza među protivnicima Republike Srpske u porastu, ali je naglasio da je imovina entiteta neprikosnovena. „Reafirmisaćemo donošenje zakona o imovini Srpske bez obzira na mišljenja drugih“, rekao je Dodik, dodajući da je ovo pitanje prioritet za njegovu stranku.
U kontekstu trenutnog stanja u Bosni i Hercegovini, Dodik je izrazio stav da je situacija veštački proizvedena i zatražio od predstavnika Republike Srpske u zajedničkim institucijama da nastave rad u skladu sa interesima entiteta. On je naglasio potrebu za afirmisanjem aktivnosti vezanih za izborni zakon Republike Srpske, ukoliko ostane „sumnjiva izborna aparatura“ na nivou BiH. „Ustavni sud BiH ne postoji i on je delegitimisan u ustavnom smislu“, dodao je Dodik, naglašavajući potrebu za jačanjem pozicije Republike Srpske unutar BiH.
Ove izjave i stavovi dolaze u trenutku kada je politička situacija u Bosni i Hercegovini veoma napeta, a Dodikova stranka se suočava sa izazovima kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Pitanja koja se tiču stranih uticaja i finansiranja nevladinih organizacija postala su centralna tema dijaloga i sukoba između različitih političkih aktera u zemlji.
Dodikova retorika često izaziva reakcije međunarodne zajednice, koja prati dešavanja u BiH sa zabrinutošću. Kritičari optužuju Dodika za nacionalizam i pokušaj destabilizacije situacije u zemlji, dok on sam tvrdi da brani interese Republike Srpske i njene autonomije. U tom kontekstu, njegov stav o USAID-u i navodnim zloupotrebama finansiranja postaje još jedan u nizu dokaza o previranjima koja karakterišu savremenu bosansko-hercegovačku politiku.
Sve u svemu, Milorad Dodik nastavlja da se zalaže za očuvanje imovine i interesa Republike Srpske, a njegovi komentari o USAID-u i trenutnom stanju u BiH jasno ukazuju na njegovu odlučnost da se suprotstavi stranim uticajima i afirmiše autonomiju svog entiteta. Dok se situacija u zemlji komplikuje, pitanje finansiranja nevladinih organizacija i uloga stranih agencija kao što je USAID ostaju u fokusu političkih rasprava i potencijalnih sukoba u budućnosti.
