Vršnjačko nasilje je jedan od problema koji treba rešiti u školama u Crnoj Gori, prema Kristini Mihailović iz Udruženja Roditelji. Ona smatra da su potrebni konkretni koraci kako bi se rešio ovaj problem, umesto konstantnog naglašavanja krivice nakon što se nasilje već dogodilo. Takođe, Mihailovićeva ističe da bi policajac u školi trebao da reaguje na fizičko nasilje, ali i da je potrebno dodatno nadziranje kako bi se sprečile razne situacije vršnjačkog nasilja.

Vršnjačko nasilje je ozbiljan problem u mnogim školama i društvima širom sveta, a Crna Gora nije izuzetak. Nažalost, često se desi da se nasilje dogodi pre nego što bilo ko pronikne u situaciju i preduzme adekvatne mere kako bi se zaustavilo. Kristina Mihailović iz Udruženja Roditelji ističe da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se rešio ovaj problem.

Mihailovićeva smatra da je trenutna situacija takva da se sve mere i politike koje postoje na papiru ne primenjuju u praksi. Umesto toga, potrebno je delovati preventivno i reagovati u trenutku kada se dogodi nasilje, umesto da se samo konstatuje ko je kriv. Ovo podrazumeva aktivnu ulogu policajca u školi koji bi trebalo da reaguje na fizičko nasilje i preduzme odgovarajuće mere kako bi se zaustavilo. Takođe, roditelji traže dodatni nadzor kako bi se sprečile razne situacije vršnjačkog nasilja.

Potrebno je shvatiti ozbiljnost vršnjačkog nasilja i preduzeti konkretne mere kako bi se zaustavilo. Policajac u školi može biti ključni faktor u rešavanju ovog problema, iako se može raspravljati o specifičnim ulogama i ovlašćenjima. Važno je da se preduzmu koraci kako bi se zaštitila deca i sprečila buduća nasilna ponašanja.

Ovo nije samo problem u Crnoj Gori, već i širom sveta. Izveštaji pokazuju da je vršnjačko nasilje prisutno u mnogim školama i društvima, i da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se zaustavilo. To uključuje kako preventivne mere, tako i adekvatnu reakciju kada dođe do nasilja. Policajac u školi može biti deo rešenja, ali je takođe važno da roditelji imaju poverenja u sistem i da se osećaju sigurno da je njihova deca zaštićena.

U krajnjem slučaju, rešavanje vršnjačkog nasilja zahteva saradnju svih relevantnih aktera – roditelja, škola, policije i društva u celini. Samo zajedno možemo promeniti kulturu nasilja u školama i obezbediti sigurno i podržavajuće okruženje za svu decu.

Napredak može biti spor i zahtevaće vreme da se vidi stvarno poboljšanje, ali je važno da se ne odustaje od borbe protiv vršnjačkog nasilja. Svaka mera koja se preduzme, bilo preventivna ili reaktivna, može doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja za decu. Svi moramo preuzeti odgovornost za rešavanje ovog problema i raditi zajedno kako bi se obezbedila sigurnost i dobrobit svih učenika.