Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije, Arno Gujon, izrazio je svoje duboko nezadovoljstvo zbog izjava penzioniranog američkog generala Veslija Klarka u vezi sa NATO bombardiranjem SRJ 1999. godine. Gujon smatra da su ove izjave štetne za Srbiju, posebno za srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu i Metohiji, koja se i dalje suočava sa ugnjetavanjem od strane albanske većine.
Gujon ističe da Srbi na Kosovu žive u getima, lišeni osnovnih prava i tretirani kao građani drugog reda. Broj Srba na Kosovu je drastično opao sa 250.000 u 1999. godini na manje od 100.000 danas, a pritisak na njih je i dalje prisutan. Gujon naglašava da je NATO tokom 78 dana bombardovao Srbiju, gađajući civilnu infrastrukturu poput pijaca i stambenih naselja, što je imalo razoran učinak na stanovništvo i ekonomiju.
Humanitarna situacija na Kosovu i Metohiji je poražavajuća, a srpski hrišćani su i dalje meta nasilja i uznemiravanja. Njihov opstanak je u velikoj meri zavisan od veza sa Beogradom. Gujon ističe da izjave Klarka ponovno otvaraju stare rane i stvaraju tenzije u trenutku kada se Srbija približava EU, a odnosi Zapada sa Rusijom i SAD-om su zategnuti.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, također je reagirao na Klarkove izjave, izražavajući svoje nezadovoljstvo i neviđanje ponosa u bombardiranju Srbije 1999. godine. Vučić ističe da je narod u Srbiji ogorčen na postupke Klarka i poteze NATO-a, te da je bombardiranje Srbije bilo protivno međunarodnom pravu i odlukama UN-a.
Vesli Klark, koji je bio na čelu snaga NATO-a tokom bombardiranja SRJ, izjavio je da je ponosan na tu operaciju i da Srbija treba da prihvati tu činjenicu i krene ka budućnosti bez Kosova. Međutim, Vučić i Gujon ističu da je situacija na terenu daleko kompleksnija i da srpska zajednica na Kosovu i Metohiji i dalje trpi posledice bombardiranja i sukoba.
Srbija i dalje traži rešenje za pitanje Kosova i Metohije, te se nada normalizaciji odnosa sa albanskom većinom. Međutim, izjave poput onih Veslija Klarka samo produbljuju podele i stvaraju dodatne tenzije na Balkanu. Važno je da se međunarodna zajednica uključi u rešavanje ovog pitanja i da se poštuju međunarodni standardi i zakoni kako bi se osigurala stabilnost i mir na ovom području.
