VAŠINGTON — Skoro šesnaest godina nakon što je u Umetničkom centru Kacen na Američkom univerzitetu u Vašingtonu prikazana skraćena verzija velike izložbe srpske savremene umetnosti „O normalnosti“, u istom prostoru ponovo su predstavljena dela umetnika iz Srbije. Postavka nazvana „SerbiaInRealLife“ obuhvata radove 12 savremenih umetnika različitih generacija, koji su stvoreni tokom poslednje decenije, a obuhvataju raznovrsne medije, od slika i skulptura do digitalne umetnosti.
Umetnici čija su dela prikazana žive u vremenu postsocijalističke tranzicije i globalizma, a teme kojima se bave variraju od ličnih sećanja, religije i verovanja, do preispitivanja ličnog i kolektivnog identiteta, otuđenja i usamljenosti u digitalnom svetu, kritike medija, konzumerizma i distopijskih vizija.
### Ko su umetnici izložbe „SerbiaInRealLife“?
Izložba „SerbiaInRealLife“ predstavlja radove dvanaest uticajnih srpskih umetnika: Arpada Pulaija, Biljane Đurđević, Dajane Perić Daglas, Gabriela Glida, Igora Simića, Ivane Milev, Jovanke Mladenović, Nikole Kolje Božovića, Nikole Velickog, Nemanje Lađića, Vladislava Šćepanovića i Zdravka Joksimovića. Sva izložena dela nastala su u proteklih deset godina.
Prema rečima Marije Milošević, vlasnice beogradske galerije „Art for All“, naziv „SerbiaInRealLife“ se nametnuo tokom razgovora o konceptu izložbe. „Naziv izložbe je vrlo simboličan. Želeli smo da predstavimo Srbiju u realnom životu, u trenutnom vremenu, a ne virtuelnom ili metaversu,“ objašnjava Milošević. Izložba je rezultat njenog „upornog“ zalaganja i saradnje s kolekcionarkom Elizabet Eskobar, koja se zaljubila u umetničku scenu Srbije tokom mandata svog supruga u američkoj ambasadi u Beogradu.
Milošević napominje da je cilj izložbe da donese novi pogled na srpsku umetnost, koja se često prikazuje kroz „ograničenu prizmu“ i stereotipe. „Ova izložba je priča o Srbiji koja govori univerzalnim jezikom kroz umetnost, o temama koje su globalne, od očuvanja životne sredine do tradicija,“ ističe ona.
### Vitalna ali marginalizovana umetnička scena
Kustostkinja Vesela Sretenović ističe da je umetnička scena Srbije „vitalna i živa“, ali često „nevidljiva i marginalizovana“ na međunarodnoj sceni zbog geopolitičkih okolnosti. Džek Rasmusen, direktor muzeja Američkog univerziteta, seća se izložbe savremene srpske umetnosti iz 2009. godine, koju opisuje kao jednu od svojih omiljenih. „Veoma me je zanimalo da vidim šta srpski umetnici rade sada,“ izjavio je Rasmusen.
U predgovoru kataloga, Rasmusen piše da se dela predstavljena na izložbi mogu protumačiti kao naginanje ka istraživanju identiteta, traume i nacionalizma. Biljana Đurđević, umetnica i profesorka, izložila je sliku „Poslednja večera“, koja prikazuje sumoran pogled na savremene uslove života i ljudsku usamljenost.
Umetnici poput Vladislava Šćepanovića i Igora Simića istražuju odnos između ljudi i tehnologije, dok Nikola Velicki koristi inspiraciju iz popularne kulture. Dela su prožeta humorom, ali i ozbiljnošću, ukazujući na traume i lepotu savremenog života.
### Umetnost kao sredstvo povezivanja
Umetnost ima ključnu ulogu u povezivanju ljudi, a izložba „SerbiaInRealLife“ to potvrđuje. Rasmusen ističe važnost gledanja umetnosti drugih ljudi, jer nas to spaja i omogućava da vidimo najbolje od drugih. Mnogi umetnici čija su dela predstavljena su nekadašnji studenti i sada profesori Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Izložba će biti otvorena do 18. maja i podržana je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i kompanije „Air Serbia“. U vremenu kada se umetnost suočava s izazovima, ovakve izložbe pružaju priliku za širenje razumevanja i dijaloga o savremenim temama koje su univerzalne i relevantne za društvo.
