Naučnici širom sveta pokrenuli su ambiciozan projekat pod nazivom „zoo izmet“, čija je svrha očuvanje ugroženih vrsta pretvaranjem izmeta životinja u genetski materijal za kloniranje i obnovu ekosistema. Ovaj inovativni pristup bi mogao pomoći u borbi protiv masovnog izumiranja vrsta koje se dešava u poslednjim decenijama, poznatom kao „biološka anihilacija“.
Projekt se fokusira na upotrebu izmeta kao izvora genetske raznovrsnosti. Izmet životinja, osim što sadrži nesvarenu hranu i bakterije, takođe nosi i ćelije organizma koje ga je izmetnula. Ključni deo istraživanja je utvrđivanje da li su te ćelije još uvek žive, posebno dok je izmet svež. Istraživači su već uspeli da izoluju žive ćelije iz izmeta miševa i slonova, a nadaju se da će i druge vrste moći da koriste ovu metodu za povećanje genetske raznovrsnosti unutar svojih populacija.
Cilj je omogućiti očuvanje vrsta kroz analizu DNK iz ovih ćelija, što bi informisalo napore u očuvanju. U slučaju da se ćelije mogu kultivisati, moguće je i stvaranje celokupnih životinja putem asistiranog reproduktivnog inženjeringa. Ova metoda uključuje kloniranje, gde se jezgro ćelije ubacuje u jajnu ćeliju donora i implantira u surogat.
Osim toga, naučnici istražuju mogućnost reprogramiranja ćelija kako bi postale bilo koji tip ćelije, uključujući spermatozoide i jajne ćelije. Ova inovacija bi omogućila korišćenje tehnika kao što je IVF za proizvodnju potomstva, čime bi se povećale šanse za preživljavanje ugroženih vrsta.
Ipak, pristup ima svoje izazove. Ogromna količina izmeta koja se mora obraditi predstavlja značajan problem. Izmet sadrži više od samo životinjskih ćelija, uključujući i brojne bakterije, što otežava izolaciju ćelija. Tim naučnika radi na razvoju metoda za uklanjanje bakterija i uzgoj životinjskih ćelija u kontrolisanim uslovima.
Iako se ovakvi projekti čine kao uzbudljive mogućnosti za očuvanje, neki stručnjaci upozoravaju da je prevencija ključna. „Najbolji način da zaštitimo vrste je da sprečimo njihov opadanje do tačke kada su potrebni pristupi kao što je kloniranje,“ naglašava Pol De Ornelas iz WWF UK. On dodaje da se mora raditi na rešavanju osnovnih uzroka opadanja biodiverziteta, kao što su gubitak staništa i prekomerno iskorišćavanje.
S obzirom na sve ove faktore, naučnici se nadaju da će projekat „zoo izmet“ otvoriti nove vidike u očuvanju vrsta, nudeći neinvazivan način prikupljanja genetskog materijala i potencijal za revitalizaciju ugroženih ekosistema. Iako je put do uspeha dug i pun izazova, ovaj pristup predstavlja značajan korak ka očuvanju biološke raznovrsnosti i zaštiti prirode.
