Društvene mreže, posebno „Tik-tok“, često se kritikuju zbog odvlačenja pažnje mladih od knjiga i intelektualnih aktivnosti. Međutim, čini se da je ova prekomerna otuđenost pred ekranima podstakla mlade da potraže utočište u literaturi, a posebno u bestselerima koji se bave temama usamljenosti i emocionalne izolacije. U ovom kontekstu, fenomen „Buk-toka“ na „Tik-toku“ postao je značajan alat za širenje ljubavi prema čitanju. Čitaoci dele svoja iskustva sa knjigama, privlačeći nove ljubitelje beletristike, i čini se da je to postalo neizostavno za mnoge izdavačke kuće.
Među najpopularnijim autorima su Dostojevski, Kami, Kafka, Cvajg i Tolstoj, a posebno se ističu „Bele noći“ Dostojevskog. Ova pripovetka, napisana 1848. godine, izgleda da je pronašla poseban odjek kod savremenih čitalaca. Usamljenost i neostvarena ljubav, ključne teme „Belih noći“, duboko su povezane sa osećajem izolacije koji mnogi mladi ljudi danas doživljavaju. Romantična i sentimentalna priroda priče, u kojoj glavni junak susreće Nastenjku, odražava čežnju za bliskošću, ali i surovu stvarnost u kojoj na kraju ostaje sam.
Britanski „Gardijan“ ističe da su „Bele noći“ bile četvrto najprodavanije književno delo u Velikoj Britaniji prošle godine, a jedan od ključnih faktora uspeha je i „Tik-tok“. Na ovoj platformi, dela Dostojevskog doživljavaju pravu eksploziju u popularnosti. Korisnici dele citate, recenzije i selfije sa koricama knjige, a mnogi su izrazili osećaj „srce razbijeno na komadiće!“ nakon čitanja. Ova emocionalna reakcija ukazuje na to koliko je priča snažna i povezuje se sa ličnim iskustvima čitalaca.
Kako je ovo delo iz 19. veka uspelo da probudi emocije savremenih generacija? U svetu gde su ljudi često otuđeni i izgubljeni u digitalnom prostoru, „Bele noći“ nude osećaj preispitivanja: jesu li sposobni da započnu pravi život kada su izgubili dodir sa stvarnošću? Mnogi čitaoci, dok uranjaju u ovu pripovetku, romantizuju svoje živote i postaju sanjari, prepoznajući se u osećaju izolacije koji likovi doživljavaju.
Zanimljivo je da „Gardijan“ primećuje kako „Bele noći“ nisu tipična ljubavna priča koja bi se obično očekivala da bude popularna na „Tik-toku“. Ova originalnost privlači pažnju i omogućava čitaocima da se povežu sa dubljim emocijama. Kako jedan od učesnika razgovora na društvenim mrežama kaže: „Ne koristim ‘Tik-tok’, ali ako je doprineo čitanju Dostojevskog, podržavam ga!“ Ova izjava oslikava koliko je važno intelektualno buđenje mladih čitalaca.
Osim emotivnih aspekata, „Gardijan“ navodi i praktičan razlog za popularnost „Belih noći“ – delo ima svega osamdesetak stranica. U vremenu kada nove generacije brzo razmišljaju i često nemaju vremena za duža čitanja, ova kratka pripovetka se savršeno uklapa u njihove potrebe.
Sve u svemu, fenomen „Buk-toka“ i uspeh Dostojevskog među mladima ukazuju na to da je literatura sposobna da prevaziđe vremenske barijere i poveže se sa savremenim problemima. Usamljenost, emocionalna izolacija i potraga za ljubavlju su univerzalne teme koje odjekuju kroz vekove. U svetu gde je digitalna interakcija postala normativ, čitanje klasičnih dela kao što su „Bele noći“ može pružiti ne samo emocionalno isceljenje, već i priliku za introspekciju i ponovno otkrivanje sebe.
Na kraju, možemo reći da je „Tik-tok“ možda i neočekivani saveznik u borbi za očuvanje čitalačke kulture, podstičući mlade da se vrate knjigama i otkriju bogatstvo koje one nude.
