U Beogradu su Goran Mirković, Igor G. i Darko K. optuženi za teško ubistvo u saizvršilaštvu Milana Jorovića (31) koje se dogodilo 21. juna prošle godine u Zemunu. Više tužilaštvo tereti Mirkovića kao neposrednog izvršioca koji je pucajući likvidirao Jorovića. Prema tvrdnjama tužilaštva, Mirković je vozeći motor maskiran u dostavljača hrane u sred dana oko 14 sati pucao u Jorovića iz pištolja i usmrtio ga na licu mesta. Druga dvojica optuženih se terete da su opservirala Jorovićevo kretanje zajedno sa Mirkovićem u periodu od početka aprila do dana ubistva. Sva trojica se trenutno nalaze u pritvoru, koji im je produžen do početka marta.

Prema snimcima nadzornih kamera, Mirković je tog dana na motoru pratio Jorovića u njegovom vozilu. Kada se Jorović parkirao nedaleko od kuće u Altini, Mirković je zaustavio motor, prišao mu sa kacigom na glavi i zapucao. Nakon što je Jorović pao pored auta, Mirković mu je prišao još bliže i pucao u glavu, nakon čega je pobegao motorom. Nekih dvadesetak dana kasnije, Mirković i njegovi saučesnici su uhapšeni i saslušani u tužilaštvu, gde su se branili ćutanjem.

Preminuli Milan Jorović bio je blizak prijatelj Nemanje Bojovića Hemije, koji je bio meta napada nekoliko puta, kada mu je bačena bomba u dvorište kuće.

Ovo je samo jedna od brojnih optužnica za teška krivična dela koja dolaze iz Srbije. Uprkos tome što je pravosuđe brojnim merama i akcijama pokušalo da smanji broj ovakvih zločina, nasilje i kriminal i dalje su prisutni u društvu.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, broj ubistava u zemlji je u porastu u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja ozbiljan problem za društvo i za vlast. Međutim, brojni pokušaji da se suzbije kriminal, korupcija i nasilje nisu doneli značajne rezultate, te su potrebne daljnje akcije i mere kako bi se rešio problem nasilja u društvu.

Problemi sa kriminalom su i ekonomski problem, jer se kriminal direktno odražava na privredu i život građana. Kada su ljudi i preduzeća pod stalnim rizikom od kriminala, investicije su manje, poslovanje je otežano, a privredni rast je usporen. Stoga je važno da se kriminalci sprovedu pravda i osude za svoja nedela, kako bi se stvorila atmosfera bezbednosti i sigurnosti, koja je ključna za razvoj svakog društva.

U borbi protiv kriminala, važnu ulogu ima pravosuđe, policija i državna uprava. Međutim, nije dovoljno samo rešiti problem kroz kazneni sistem. Potrebno je raditi na prevenciji kriminala kroz obrazovanje, socijalne programe i podizanje svesti građana o posledicama kriminala i nasilja.

Takođe, važno je raditi na jačanju institucija i borbi protiv korupcije, koja je često uzrok i posledica kriminala. Postojanje jakih, nezavisnih i efikasnih institucija ključno je za borbu protiv kriminala i korektnu primenu prava.

Uz sve prethodno navedeno, nužno je i jačanje saradnje sa međunarodnim organizacijama i susednim državama, kako bi se suzbio prekogranični kriminal i organizovani kriminal, koji predstavljaju ozbiljan izazov za svaku državu pojedinačno, ali i za međunarodnu zajednicu u celini.

Sve navedeno ukazuje na ozbiljan problem sa kojim se Srbija suočava kada je reč o kriminalu i nasilju. Da bi se ovi problemi rešili, neophodno je preduzeti niz akcija i mera, kako na nivou pravosuđa i države, tako i na nivou društva i pojedinaca. Samo zajedničkim naporima svih aktera društva i uz podršku međunarodne zajednice moguće je stvoriti sigurno i bezbedno društvo u kojem će kriminal i nasilje biti retkost, a ne svakodnevica.