U izveštaju koji je nedavno objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), naglašeno je da se evropske zemlje suočavaju sa ozbiljnim i trajnim zdravstvenim krizama. Izveštaj, koji se objavljuje svake tri godine i obuhvata 53 zemlje Evrope, Kavkaza i centralne Azije, ukazuje na porast psihijatrijskih problema među mladima, stagnaciju procesa vakcinacije, kao i porast broja hroničnih kardioloških bolesnika i gojaznih osoba.
Jedan od ključnih podataka iz izveštaja je da svaki šesti građanin u regionu umire pre nego što dođe do svog 70. rođendana, a uzroci su često bolesti koje nisu zarazne, poput kardiovaskularnih oboljenja, raka, dijabetesa i hroničnih respiratornih bolesti. Ovaj alarmantni podatak ukazuje na potrebu za hitnim akcijama kako bi se poboljšalo zdravlje populacije.
SZO naglašava da nacionalni zdravstveni sistemi u Evropi, suočeni sa starijom populacijom i rastućim pretnjama izazvanim klimatskim promenama, nisu adekvatno pripremljeni za buduće vanredne situacije. Ova situacija zahteva sveobuhvatan pristup i hitne reforme u zdravstvenim sistemima kako bi se prevazišli postojeći problemi i unapredila zdravstvena zaštita.
Regionalni direktor SZO za Evropu, Hans Henri Kluge, istakao je da je neophodno da se evropske zemlje suoče sa uzrocima hroničnih bolesti. Ovi uzroci uključuju upotrebu duvana i alkohola, loš pristup zdravoj i hranljivoj hrani, zagađenje vazduha i nedostatak fizičke aktivnosti. SZO ukazuje na važnost preduzimanja preventivnih mera kako bi se smanjila incidencija ovih bolesti i poboljšalo opšte zdravlje stanovništva.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se evropski zdravstveni sistemi suočavaju je stagnacija vakcinacije. U vreme kada su vakcine ključne u borbi protiv zaraznih bolesti, posebno među mladima, pad u stopama vakcinacije može dovesti do ozbiljnih epidemija. SZO poziva na hitne mere kako bi se povećala svest o važnosti vakcinacije i osiguralo da što veći broj ljudi primi potrebne vakcine.
Osim toga, izveštaj ukazuje na porast mentalnih zdravstvenih problema među mladima, što je dodatno opterećenje za već preopterećene zdravstvene sisteme. Mentalno zdravlje postaje sve važnije, a evropske zemlje moraju raditi na pružanju adekvatne podrške i resursa kako bi se pomoglo mladima u suočavanju sa ovim izazovima.
Zdravstveni problemi u Evropi nisu samo rezultat individualnih izbora, već su često povezani sa širim društvenim, ekonomskim i političkim faktorima. Zagađenje vazduha, nezdrav način ishrane, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, samo su neki od faktora koji doprinose lošem zdravlju stanovništva. Zbog toga je potrebno razvijati politike koje će promovisati zdraviji način života, kao i poboljšati pristup zdravoj hrani i fizičkoj aktivnosti.
Kao odgovor na ove izazove, SZO poziva vlade i relevantne institucije da preduzmu hitne mere kako bi se stvorili održivi sistemi zdravstvene zaštite koji će biti sposobni da odgovore na potrebe populacije. To uključuje ulaganje u prevenciju bolesti, kao i jačanje kapaciteta zdravstvenih sistema kako bi mogli da se nose sa budućim izazovima.
U zaključku, izveštaj SZO ukazuje na ozbiljne zdravstvene probleme u Evropi koji zahtevaju hitnu pažnju i akciju. S obzirom na porast hroničnih bolesti, stagnaciju vakcinacije i mentalne zdravstvene probleme među mladima, neophodno je da se evropske zemlje suoče sa ovim izazovima kroz sveobuhvatne i održive zdravstvene politike. Samo tako mogu osigurati zdraviju budućnost za sve svoje građane.
