SKOPLJE – Izvoz čelika i gvožđa iz Severne Makedonije u Evropsku uniju beleži značajan pad u 2023. godini, dostigavši cifru od 376 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja smanjenje od 34,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Generalnog direktorata za trgovinu i ekonomsku bezbednost Evropske komisije. Ova informacija ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se suočava makedonska industrija metala u kontekstu globalnih ekonomskih promena i tržišnih uslova.
Čelik i gvožđe čine 5,6 odsto ukupnog izvoza makedonskih proizvoda na tržištima Evropske unije, što ukazuje na značaj ovih materijala za ekonomiju zemlje. Makedonska televizija Sitel izveštava da je najveći uvoznik makedonskih proizvoda od žice, gvožđa i čelika među članicama Evropske unije bila Bugarska, koja je uvezla robu u vrednosti od 355 miliona evra, što odgovara 351.505 kilograma. Ovo predstavlja skoro 85 odsto ukupnih količina ove robe izvezene iz Severne Makedonije u Evropsku uniju.
Pad izvoza čelika i gvožđa može se pripisati više faktora. Globalna ekonomska situacija, kao i promene u potražnji na tržištu, značajno utiču na stabilnost izvoza. U poslednjih nekoliko godina, cene čelika su se kretale u nestabilnom okviru, što je dodatno otežalo situaciju za proizvođače. Takođe, konkurencija iz drugih zemalja, kao što su Turska i Kina, koje su poznate po velikim kapacitetima proizvodnje i nižim troškovima, dodatno pritisne makedonske izvoznike.
Ekonomisti smatraju da je potrebno preispitati strategije proizvodnje i izvoza kako bi se prilagodili novim uslovima na tržištu. Mnoge firme se suočavaju sa izazovima u pogledu investicija u modernizaciju opreme i tehnologije, što je ključno za povećanje konkurentnosti na evropskom tržištu. U tom kontekstu, veća podrška države i preduzetnika može biti od suštinskog značaja za revitalizaciju industrije.
Makedonska vlada je već prepoznala značaj čelične i metaloprerađivačke industrije i najavila mere za podršku ovom sektoru. U planu su ulaganja u infrastrukturu i razvoj novih tehnologija, što bi moglo poboljšati kvalitet proizvoda i smanjiti troškove proizvodnje. Takođe, postoje inicijative za diversifikaciju tržišta, kako bi se smanjila zavisnost od EU i otvorila nova tržišta.
U međuvremenu, domaći proizvođači se trude da zadrže svoju poziciju na tržištu. Mnogi od njih ulažu u inovacije, poboljšanje kvaliteta i održivost proizvodnje. Na primer, neki od njih istražuju mogućnosti reciklaže i korišćenja otpada u proizvodnji, što ne samo da smanjuje troškove, već i doprinosi očuvanju životne sredine.
U svetlu ovih izazova, važno je da Makedonija nastavi da radi na jačanju svojih kapaciteta i unapređenju konkurentnosti. Uloga države u ovom procesu je ključna, jer može pružiti potrebnu podršku i olakšati pristup tržištima. Samo kroz zajedničke napore svih aktera, od industrije do vlade, može se očekivati oporavak sektora i povratak na rast izvoza.
Kako se situacija razvija, biće važno pratiti trendove u globalnoj ekonomiji i prilagoditi se istima. Makedonija ima potencijal da postane značajan igrač u regionu, ali to zahteva strateško planiranje i dugoročne investicije. Izazovi su veliki, ali sa pravim pristupom, moguće je ostvariti pozitivne promene u sektoru čelika i gvožđa.
