Tokio je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog „izuzetno žalosnih“ carina koje je uveo predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp. Ove carine su izazvale zabrinutost u Japanu, ali vlada nije odmah reagovala s protivmerama. Jošimasa Hajaši, glavni sekretar Kabineta japanskog premijera, pozvao je SAD da preispitaju svoje odluke, naglašavajući da će se razmotriti da li ovi potezi krše pravila Svetske trgovinske organizacije i trgovinski sporazum potpisan 2019. godine.
Japanski ministar trgovine, Jodži Muto, upozorio je da bi ove carine mogle oslabiti sposobnost japanskih kompanija da investiraju u SAD, što bi imalo negativan uticaj na američku ekonomiju. S obzirom na sve veće tenzije, Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, sugerisao je da bi ovi potezi mogli podstaći Evropu da postigne nove trgovinske sporazume sa partnerima širom sveta, uključujući Meksiko i Indiju.
U međuvremenu, britanski ministar za biznis, Džonatan Rejnolds, izjavio je da je Velika Britanija spremna na „sve opcije“ u odgovoru na američke carine, naglašavajući da će britanska vlada učiniti sve da zaštiti interese svojih preduzeća i potrošača. Prema novoj listi carina, SAD je odlučio da uvede carinsku tarifu od 10% na robu iz Velike Britanije, što je izazvalo zabrinutost među političkim liderima.
Ministar finansija SAD, Skot Besent, savetovao je trgovinske partnere da ne uzvraćaju kontramerama, naglašavajući da bi to moglo pogoršati situaciju. On je istakao da bi dugoročni ekonomski faktori imali veći uticaj od trenutnih reakcija na carine. Besent je podsetio na reči milijardera Vorena Bafeta, koji je rekao da je tržište na kratke staze „mašina za glasanje“, dok je na duge staze „mašina za merenje“.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, oštro je kritikovala carine, upozoravajući na „katastrofalne posledice“ za ekonomiju i milione ljudi širom sveta. Ona je istakla da će sprovođenje carina direktno pogoditi potrošače i preduzeća, koja će na kraju snositi dodatne troškove. Fon der Lajen je takođe izrazila zabrinutost zbog širokog obuhvata carina, koji bi mogli ozbiljno ugroziti trgovinske odnose sa Evropom.
S druge strane, Kina je oštro osudila Trampove carine, upozoravajući da će preduzeti „odlučne kontramere“ kako bi zaštitila svoje interese. Kinesko Ministarstvo trgovine je saopštilo da se snažno protive ovim merama i pozvalo SAD da odmah ukinu carine. Prema novim merama, Kina je pogođena dodatnom carinom od 34% na celokupnu robu, što se nadovezuje na ranijih 20%.
Tramp je, s druge strane, potpisao izvršnu naredbu kojom su na snagu stupile „uzvratne carine“, uključujući carine od 25% na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. On je ovaj dan nazvao „Danom oslobođenja“, tvrdeći da će SAD konačno prestati sa politikom ekonomske predaje i staviti svoje interese na prvo mesto.
U ovoj situaciji, analitičari upozoravaju da bi Trampove mere mogle dovesti do daljih trgovinskih napetosti i potencijalne ekonomske krize. Dok mnoge zemlje razmatraju svoje odgovore na ove carine, postoji zabrinutost da bi to moglo izazvati lančanu reakciju koja bi imala dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
Sve ove tenzije i potencijalne kontra mere podsećaju na ranije trgovinske ratove koji su se dešavali tokom Trampove administracije, kada su mnoge zemlje bile pogođene sličnim carinama. Međunarodna zajednica sada pažljivo prati razvoj situacije, nadajući se da će se pronaći diplomatska rešenja koja će sprečiti eskalaciju sukoba.
