Policajac iz stanice Novi Beograd, Nikola Đokić, osuđen je u Višem sudu u Beogradu na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora sa rokom provere od tri godine. Ova presuda usledila je zbog toga što je Đokić svom prijatelju, Marku Cvetićaninu, saopštio i učinio dostupnim tajne policijske podatke sa oznakom „poverljivo“.
Prema informacijama iz suda, Đokić je na zahtev Cvetićanina, tokom jeseni 2022. godine, proveravao registarske tablice određenih automobila preko svojih kolega i obaveštavao Cvetićanina o imenima vlasnika tih vozila. Među pet automobila koje je Đokić proveravao, našao se i policijski automobil, koji je korišćen prilikom hapšenja kriminalne grupe Nikole Vušovića, poznate kao „Vračarci“. Ovaj incident dodatno naglašava ozbiljnost kršenja poverljivosti policijskih informacija i može imati dalekosežne posledice po bezbednost operacija policije.
Pored uslovne kazne, sud je Đokiću izrekao meru zabrane vršenja policijske delatnosti na period od dve godine. Ova mera dodatno ukazuje na težinu prekršaja, s obzirom na to da se očekuje da policijski službenici štite poverljive informacije i deluju u skladu sa zakonom. U ovom slučaju, Đokić je neovlašćeno saopštio tajne podatke, čime je izvršio krivično delo. Sud nije prihvatio njegovu odbranu da nije bio svestan da se radi o tajnim podacima, naglašavajući da policajac ne može da ne zna za takve informacije.
Marko Cvetićanin, koji je podstrekavao Đokića na odavanje tajnih podataka, takođe je osuđen, ali na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora sa rokom provere od dve godine. Ovaj slučaj je još jedan primer kako prijateljski odnosi mogu dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, posebno kada su u pitanju poverljive informacije policije.
Slučaj Đokića i Cvetićanina podseća na važnost etičkog ponašanja policijskih službenika i potrebu za strožom kontrolom pristupa poverljivim podacima. U svetu gde informacije mogu biti ključne za održavanje javne sigurnosti, ovakvi incidenti mogu narušiti poverenje građana u policijske institucije. Policija se suočava sa izazovima u održavanju integriteta svojih operacija, posebno kada su u pitanju unutrašnji problemi poput curenja informacija.
Osim što ukazuje na pojedinačne greške, ovaj slučaj takođe osvetljava šire probleme u sistemu. U nekim slučajevima, može se postaviti pitanje kako su informacije dostupne i da li postoje odgovarajući mehanizmi zaštite. Policijski službenici imaju obavezu da štite podatke koji su od značaja za istrage i operacije, a njihovo neadekvatno postupanje može imati posledice ne samo za njih lično, već i za širu zajednicu.
U ovom kontekstu, bitno je napomenuti i ulogu obuke i edukacije u policiji. Policijski službenici moraju biti dobro obučeni u vezi sa pravilima o poverljivosti i etičkim standardima, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Zakonodavne promene i unapređenje procedura mogu pomoći u jačanju sistema i smanjenju rizika od curenja informacija.
Na kraju, ovakvi slučajevi služe kao upozorenje ne samo za policijske službenike, već i za sve koji imaju pristup osetljivim informacijama. Potrebno je podizati svest o važnosti poverljivosti i odgovornosti, kako bi se očuvala javna sigurnost i poverenje građana u institucije. U svetu gde su informacije moć, njihovo zloupotrebljavanje može imati ozbiljne posledice po društvo u celini.
