Nutricionista Momčilo Matić istakao je zabrinjavajuće podatke o prisutnosti mikroplastike u našem svakodnevnom životu. Prema njegovim rečima, naučnici su utvrdili da prosečno svaka osoba nedeljno unese oko pet grama mikroplastike, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Matić naglašava da je plastična ambalaža sveprisutna i često zamenjuje tradicionalne materijale, ali upravo mikroplastika postaje sve veći problem.
Mikroplastika se definiše kao sitne čestice plastike koje mogu imati razne oblike i strukture. Ove čestice, zbog svoje veličine, mogu lako ući u ljudski organizam, posebno u krvotok i ćelije. Dokazano je da se mikroplastika može naći u urinu, stolici, pa čak i u unutrašnjim organima. Matić upozorava da mikroplastika može izazvati oštećenja na različitim sistemima u telu, uključujući endokrini, imuni i organi, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Pored mikroplastike, još veći problem predstavlja nanoplastika, koja se sastoji od čestica toliko malih da ih ljudski organizam teško može eliminisati. Matić objašnjava da naš organizam ima određene mehanizme za borbu protiv stranih čestica, ali u svetlu sveprisutnog zagađenja, kao što su teški metali i zagađen vazduh, ne možemo sa sigurnošću reći kakve su posledice unosa povećanih količina ovih čestica.
Plastika se najčešće proizvodi od naftnih derivata, što nas dovodi do sumnje u sigurnost ovih materijala. Aditivi koji se koriste u proizvodnji mikroplastike, poput fenola, takođe su potencijalno štetni. Matić ukazuje na to da su ove supstance pronađene u zagađenim ribama, koje sadrže visoke nivoe toksičnih materija poput žive, kadmijuma i olova, a mikroplastika može dodatno pogoršati zdravstvene probleme.
Zabrinjavajuće je i to što mikroplastika može uticati na hormonalni sistem, jer se sumnja da određeni sastojci plastike, poput Bisfenola-A, mogu remeti normalno funkcionisanje hormona. Iako još uvek nema čvrstih dokaza o direktnoj povezanosti mikroplastike i karcinoma, Matić upozorava na mogućnost da mikroplastika u kombinaciji sa drugim toksičnim materijama može doprineti razvoju kancerogenih oboljenja.
Matić takođe naglašava važnost informisanja potrošača o vrstama plastike koje koriste. Plastika je označena brojevima od 1 do 7, pri čemu su najkvalitetniji materijali označeni brojevima 2, 4 i 5, koji se koriste za mlečne proizvode i napitke. S druge strane, plastika označena brojevima 1 i 6 sadrži Bisfenol-A, koji je posebno opasan pod uticajem toplote.
Kao preventivne mere, Matić savetuje da se izbegava pakovanje vrele hrane u plastiku, jer to može izazvati oslobađanje štetnih supstanci. Takođe upozorava da ne treba čuvati vodu u plastičnim bocama na sunčanju, jer to može povećati aktivnost Bisfenola-A.
U cilju smanjenja upotrebe plastike, Matić predlaže korišćenje staklenih posuda umesto plastičnih. On takođe podseća na nedavne odluke Evropske unije koje teže smanjenju korišćenja određenih plastičnih proizvoda, kao što su slamčice. Preporučuje da se umesto plastike koriste alternativni materijali poput tetrapaka ili limenki, posebno kada je reč o ambalaži za piće.
Na kraju, Matić naglašava da je važno smanjiti učestalost korišćenja plastičnih posuda i da se ne treba koristiti iste plastične proizvode više puta. Ukoliko se koriste plastične ambalaže, one bi trebalo da se brzo odlože nakon upotrebe. Ova svest o zagađenju plastikom i odgovorno korišćenje materijala može doprineti očuvanju zdravlja ljudi i zaštiti životne sredine.
