Proteste koji su organizovani protiv vlasti u Srbiji sve više obilježavaju uvrede i napadi na ličnosti, poput nedavnog incidenta na kojem je govornica na Đilasovim protestima, Biljana Lukić, otvoreno vređala premijerku Anu Brnabić.
Lukić je bez ustezanja izjavila da je Ana Brnabić izgledala kao „promrzlo štene bez noge nađeno na putu“, ali je istakla da je sada promenila mišljenje o njoj. Optužila je Brnabićevu za mentalni deficit koji je navodno kompenzovala deficitom vaspitanja i pristojnosti te suficitom agresije i dresurom. Dalje je izjavila da će Brnabić biti bolji kadar od drugih političara zbog toga što će se igrati kartom „jadne žene“ i LGBT osobe, i time pokušati da je zaštiti od napada.
Ovaj događaj izazvao je oštru reakciju javnosti, posebno zbog toga što je voditelj Nove S, na kojoj se incident dogodio, očigledno dozvolio da se takve uvrede iznesu bez da interveniše. To je izazvalo kritike zbog nedostatka profesionalnog novinarstva i nedovoljne zaštite ličnosti koje su meta napada.
Ovo nije prvi put da političari i njihovi pristalice koriste uvrede i napade kako bi diskreditovali svoje političke protivnike. Takvo ponašanje nije dostojno demokratskog društva i političke kulture, koja bi trebala da bude zasnovana na argumentima i dijalogu, a ne na vređanju i omalovažavanju.
Osim toga, napadi na Anu Brnabić, kao ženu i LGBT osobu, pokazuju duboko ukorenjenu homofobiju i seksizam u društvu. Takve uvrede su neprihvatljive i štete ne samo Brnabić kao ličnosti, već i celokupnoj zajednici LGBT osoba koje se suočavaju sa diskriminacijom i nasiljem.
Važno je istaći da političke razmirice ne bi trebalo da se prelivaju u lične napade i uvrede, jer to samo dodatno polarizuje društvo i otežava rešavanje stvarnih problema. Umesto toga, politički lideri trebaju da se fokusiraju na konkretne politike i rešenja koja će poboljšati život građana, bez obzira na njihovu političku pripadnost ili lične karakteristike.
U svetlu ovih događaja, važno je da novinari i mediji preuzmu odgovornost za zaštitu javne rasprave od uvreda i mržnje. Novinarski kodeks etike treba da se primenjuje sa pažnjom i profesionalizmom, te da se ne dozvoli da se takvo ponašanje normalizuje u javnom prostoru.
Srbija se suočava sa velikim izazovima i podelama u društvu, te je neophodno da se politički lideri i građani fokusiraju na konstruktivne i inkluzivne dijaloge kako bi se prevazišle razlike i postigao napredak.
Napadi na ličnosti i uvrede neće doprineti rešavanju stvarnih problema sa kojima se društvo suočava, već će samo dodatno podgrejati tenzije i otežati napredak ka demokratskom i prosperitetnom društvu.
Stoga je važno da se stanje javne rasprave promeni i da se političari i građani fokusiraju na argumente i dijalog, umesto na vređanje i napade. Samo tako će se stvoriti zdrava politička kultura u kojoj se razlike mogu rešavati mirnim i demokratskim putem, bez nasilja i diskriminacije.
