Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić i lideri opozicionih partija DPS i Socijaldemokrata, Danijel Živković i Damir Šehović, sastali su se u ponedeljak uveče u Podgorici kako bi razgovarali o rešavanju političke krize izazvane dešavanjima u Ustavnom sudu. Ovaj sastanak je održan uz posredovanje šefa Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Johana Satlera. Cilj sastanka bio je da se reši rad Parlamenta nakon isteka kazne opozicionim poslanicima.
Međutim, pregovarači su se već na startu „spotakli“ oko dve ključne stavke u vezi sa ustavnom promenom: da srpski jezik postane službeni i zakonski i da se uvede dvojno državljanstvo. Ove promene su za opoziciju neprihvatljive. Politički analitičar Boško Vukićević ukazuje na to da je od izuzetne važnosti što je Spajić odbio ultimatum DPS-a i njegovih satelita koji se odnosi na pitanja službenog jezika i dvojnog državljanstva.
DPS zahteva da se na dnevni red parlamenta ne stavljaju izmene odredbi Ustava o službenom jeziku, niti odredbe o Zakonu o crnogorskom državljanstvu, bez konsenzusa sa opozicijom. Vukićević naglašava da se pravedno rešavanje ovih pitanja dotiče poštovanja ljudskih prava i jednakosti građana Crne Gore, te da neodgovarajući odgovor može izazvati etničke ili verske tenzije i destabilizovati nacionalnu bezbednost zemlje.
U međuvremenu, parlamentarna većina uspela je da održi sednicu na kojoj je izglasan budžet za ovu godinu, odluku o formiranju Anketnog odbora o napadima na novinare, kao i rasvetljavanje politički motivisanih ubistava u vreme režima Mila Đukanovića. Takođe, ratifikovan je Sporazum o sprovođenju plana rasta Evropske unije. Ove aktivnosti su izazvale pozitivne signale iz Brisela, što je pozdravio i ambasador EU u Crnoj Gori, Johan Satler.
Opozicija je na sastanku ponudila da se zatraži mišljenje Venecijanske komisije o ustavnosti zakonitosti zaključaka Ustavnog odbora i konstatacije o prestanku mandata sudiji Dragani Đuranović. Opozicija je predložila zajedničko formulisanje pitanja za Venecijansku komisiju, čije bi mišljenje, kakvo god da bude, prihvatile obe strane. U zamenu za to, opozicija bi se vratila u parlament nakon isteka kazne i glasala za zakone potrebne za evropske integracije, kao i učestvovala u radu skupštinskog Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu.
Pokret „Evropa sad“ je, prema nezvaničnim informacijama, spreman da se Venecijanska komisija uključi u rešavanje političke krize, pod uslovom da to ne ugrozi dignitet domaćeg sudstva. Ipak, opozicija u crnogorskom parlamentu će još čekati na povratak u poslaničke klupe, jer kazna zabrane ulaska u plenarnu salu koju im je izrekao Mandić na 15 dana još uvek važi.
Ova situacija ukazuje na složenost političkih odnosa u Crnoj Gori, gde se različiti interesi sukobljavaju, a politička kriza se produbljuje. Očekivanja od sastanka lidera vlasti i opozicije su bila velika, ali se čini da su razlike između strana i dalje značajne. U ovom trenutku, ključno je pronaći put ka dijalogu i kompromisu kako bi se izbegle daljnje tenzije i destabilizacija.
Kako se situacija bude razvijala, važno je pratiti dalja dešavanja u Crnoj Gori, jer će rezultati ovih pregovora imati dugoročne posledice na političku scenu, kao i na odnose sa Evropskom unijom. Angažovanje međunarodnih institucija poput Venecijanske komisije može igrati ključnu ulogu u pomirenju, ali je takođe važno da unutrašnji dijalog bude nastavljen kako bi se osigurala stabilnost i napredak zemlje. Samo kroz zajednički rad i razumevanje različitih perspektiva može se postići održiv politički konsenzus.
