Prof. dr Jovan Popov, istoričar i teoretičar književnosti, nedavno je objavio studiju „Gordi i ponizni: paradoksalisti Fjodora Dostojevskog“, koja istražuje složenu psihološku dinamiku likova ruskog klasika Fjodora Dostojevskog. Ova obimna studija, koja broji 450 stranica, otkriva duboke slojeve ljudske prirode kroz prizmu poniznosti i gordosti, kao i kroz različite aspekte ljubavi i vlasti. Popovova analiza je takođe nagrađena priznanjem „Nikola Milošević“, a dodela će se održati 10. februara na Radiju Beograd 2.
U svom delu, Popov se fokusira na razliku između poniznih likova koji ostaju dostojanstveni i onih koji su poniženi, ali zadržavaju svoju unutrašnju gordost. On ističe da su likovi poput starca Zosime i Aljoše Karamazova primeri onih koji su postigli hrišćanski ideal odricanja od sopstvenog ja. S druge strane, likovi poput Katarine Marmeladove i Nastasje Filipovne predstavljaju gordost koja proističe iz poniženja, što je posebno uočljivo kod ženskih likova. Popov naglašava da su ti likovi često složeni i više nego što se na prvi pogled čini.
Jedan od ključnih aspekata Dostojevskijevog stvaralaštva jeste sposobnost da istovremeno prikaže gordost i poniznost, stvarajući tako paradoksalne likove. Popov veruje da je to rezultat Božijeg dara, ali i Dostojevskijevog dubokog razumevanja ljudske psihe. Njegova radoznalost prema ljudskim sudbinama, koja seže do njegovog detinjstva, oblikovala je njegovu sposobnost da prikaže kompleksne karaktere.
Dostojevski je često istraživao sopstvene unutrašnje borbe, a njegov život, obeležen robijom i ličnim tragedijama, takođe je doprineo oblikovanju njegovih likova. Popov ističe da je Dostojevski bio duboko svestan protivrečnosti ljudske prirode, što se odražava u njegovim delima. U studiji, Popov deli likove Dostojevskog u tri kategorije: sluge, lakrdijaše i erotičare, pri čemu svaka grupa odražava različite aspekte ljudskih odnosa i sukoba.
Sluge su podeljeni na one iz doba kreposnog prava, koji su potpuno zavisni od svojih gospodara, i one iz novijeg doba, koji su samosvesni i ponosni. U „Braći Karamazovima“ mogu se pronaći primeri oba tipa, što dodatno ilustrira Dostojevskijevu sposobnost da prikaže različite društvene slojeve.
Lakrdijaši, koji donose humor u Dostojevskijeva dela, podeljeni su na komične i demonske. Ovi drugi su posebno zanimljivi zbog eksperimentalnih situacija u kojima se nalaze, kao što je slučaj između likova Lebedeva i generala Ivolgina u „Idiotu“. Ovi likovi često služe kao ogledalo društvenih normi i ljudskih slabosti.
Kada je reč o erotičarima, Popov naglašava Dostojevskijevo zanimanje za patološke aspekte seksualnosti, uključujući sadizam i mazohizam. Ova tema se provlači kroz mnoga dela, pružajući dodatni uvid u autorovu složenu percepciju ljudskih odnosa.
U zaključku, Popovova studija „Gordi i ponizni“ pruža duboku analizu Dostojevskijevih likova i njihove unutrašnje borbe između poniznosti i gordosti. Kroz ovo delo, čitaoci su pozvani da razmisle o složenosti ljudske prirode, koja ostaje relevantna i u savremenom svetu. Popov kao autor i istraživač uspeva da osvetli Dostojevskijev književni svet na nov način, otvarajući vrata za dalje razumevanje i proučavanje ovog velikog pisca.
