Hrvatski politikolog Dejan Jović, promovišući svoju knjigu „Uvod u Jugoslaviju“, izneo je svoje mišljenje da je socijalistička Jugoslavija bila eksperiment u kojem je partija bila na prvom mestu, ali da je danas lako napadati jer je niko ne brani. Na promociji knjige, Jović je istakao da je Jugoslavija bila njegova domovina, i setio se kako je u prvom razredu osnovne škole 1974. godine učio da ima užu domovinu – Hrvatsku, i širu domovinu – Jugoslaviju. Za njega nije bilo problema u toj dvojnosti, a u knjizi se pominje da su postojale i dve himne – „Hej Sloveni“ i „Lijepa naša“. Jović je naglasio važnost ovog perioda, ali je istakao da se danas lako kritikuje Jugoslavija jer je niko ne brani.
Dejan Jović je hrvatski politolog, koji je stekao popularnost svojim radom na temu socijalističke Jugoslavije. U svojoj knjizi „Uvod u Jugoslaviju“ istražuje političke, ekonomske i društvene aspekte života u toj zemlji, analizirajući političku moć partije i uticaj koji je imala na svakodnevni život građana. Jović je istakao da je Jugoslavija bila njegova domovina, gde je odrastao i sticao prve političke i društvene uticaje. Njegovo viđenje Jugoslavije kao eksperimenta, koji je imao svoje prednosti i mane, pokazuje kompleksnost ovog perioda u istoriji regiona.
Jugoslavija je bila zemlja koja je okupljala različite narode, kulture i političke ideje, te je bila jedinstvena po svom socijalističkom sistemu i političkom uređenju. Partija je imala značajnu ulogu u vođenju zemlje, ali je istovremeno bilo i prostora za demokratske procese i participaciju građana. Jović se osvrnuo na taj period kao na eksperiment, koji je imao za cilj stvaranje socijalističkog društva jednakih mogućnosti za sve građane. Međutim, kako je vreme prolazilo, javljale su se razlike i sukobi unutar zemlje, što je dovelo do raspada Jugoslavije.
Jović je istakao da je kritika Jugoslavije danas laka jer je niko ne brani, te je podvukao važnost sagledavanja celokupne slike i konteksta tog perioda kako bi se bolje razumela njena kompleksnost i značaj. U knjizi se pominje da su postojale i dve himne, što ukazuje na bogatstvo kultura i identiteta koji su postojali u Jugoslaviji. „Hej Sloveni“ i „Lijepa naša“ su bile himne koje su se izvodile na svečanostima, pokazujući multikulturalnost i multietničnost zemlje.
Jugoslavija je imala svoje nedostatke, ali je istovremeno imala i svoje vrednosti i dostignuća. U knjizi se istražuju različiti aspekti života u socijalističkoj Jugoslaviji, analizirajući političke, ekonomske i društvene promene koje su se dešavale tokom tog perioda. Jović je istakao važnost razumevanja istorije i konteksta kako bi se izvukle pouke za budućnost, te je istakao da je kroz taj period prošlo mnogo važnih događaja i promena koje su oblikovale savremeni politički pejzaž regiona.
Promocija knjige „Uvod u Jugoslaviju“ u Beogradu privukla je veliki broj posetilaca, što ukazuje na interesovanje javnosti za ovu temu. Jović je kroz svoje istraživanje i analize pokušao da osvetli različite aspekte socijalističke Jugoslavije, pružajući čitaocima uvid u kompleksnost tog perioda i njegov značaj za istoriju regiona. Kritika Jugoslavije je danas česta tema u javnosti, ali je važno sagledati sve njene dimenzije kako bi se bolje razumela njena uloga i nasleđe koje je ostavila.
U zaključku, Dejan Jović je istakao da je Jugoslavija bila eksperiment koji je imao svoje prednosti i mane, te da je važno sagledati celokupnu sliku tog perioda kako bi se bolje razumeo njen značaj i uticaj na savremeni politički pejzaž regiona. Kroz svoju knjigu, Jović je pružio dublji uvid u socijalističku Jugoslaviju, istražujući njene političke, ekonomske i društvene procese i promene koje su se dešavale tokom tog perioda. Kritika Jugoslavije je danas laka, ali je važno razumeti kompleksnost tog perioda kako bi se izvukle pouke za budućnost.
