Tomislav Jevtić, Piroćanac, je po zanimanju pravnik, ali se poslednjih petnaestak godina posvetio pravljenju tradicionalnih šajkača. Iako je završio fakultet, odlučio je da postane zanatlija i ističe da nikada nije zažalio zbog te odluke. Smatra da je šteta što mladi ljudi izbegavaju zanatska zanimanja, jer smatra da u njima ima puno mesta za kreativnost i inovacije.

Jevtić ističe da je danas malo majstora koji se bave izradom tradicionalnih šajkača, a gotovo da više nema ni zanatlija koji prave opanke. On se osvrće na razliku između zimskih i letnjih šajkača, objašnjavajući da zimski imaju deo koji može da se spusti preko ušiju kako bi se zaštitile od hladnoće, dok letnji nemaju taj deo. Takođe, primećuje trend pravljenja šajkača od šarenog materijala, ali on to ne podržava jer smatra da je to rušenje tradicije.

Jevtić je takođe poznat po tome što je prvi počeo da pravi minijaturne šajkače, koje su postale popularne kao suveniri. Prva mini šajkača koju je napravio imala je 10 centimetara, a sada pravi modele od šest centimetara. Ove male šajkače su tražene kao suveniri i prodaju se u banjama, Republici Srpskoj i drugim mestima. Iako nije zahtevno za šivenje, krojenje ovih minijaturnih šajkača je teško jer su delovi jako mali i moraju se krojiti ručno.

Jevtić ističe važnost tradicije i očuvanja zanatskih veština, te poziva mlade ljude da se zainteresuju za zanatska zanimanja jer smatra da u njima ima puno posla i mogućnosti za zaradu. On ističe da mu je najbolje biti sam svoj gazda jer tako ima slobodu za kreativnost i inovacije.

Kroz svoj rad, Jevtić nastoji da očuva tradiciju pravljenja šajkača, ali istovremeno prati trendove i inovacije kako bi privukao različite generacije i kupce. Njegove šajkače se prodaju širom Srbije, ali i u inostranstvu, a velika potražnja za njegovim proizvodima potvrđuje njegovu veštinu i posvećenost zanatu.

U zaključku, Tomislav Jevtić je primer zanatlije koji uspešno kombinuje tradiciju i inovaciju u izradi šajkača. Njegova ljubav prema zanatu i posvećenost tradiciji su ga dovele do uspeha, te je postao jedan od poslednjih proizvođača tradicionalnih šajkača u Srbiji. Njegova priča inspiriše i poziva na očuvanje zanatskih veština i tradicije, te na podršku domaćim majstorima i proizvodima.