Đorđe Mihailović, čuvar srpskog groblja „Zejtinlik“ u Solunu, preminuo je prošle godine u 96. godini. Bio je grčki državljanin, ali je pre tri godine primljen u državljanstvo Republike Srbije. Đorđe je bio poznat svima koji su posetili ovo mesto gde počivaju heroji Velikog rata, stradalih tokom bitaka na Solunskom frontu. On je bio odlikovan Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena za svoju posvećenost i dugogodišnji rad na čuvanju groblja.

Đorđe je uvek nosio šajkaču, simbol srpskog seljaka – vojnika u balkanskim i Velikom ratu. Za njega je šajkača bila nešto više od šešira, bila je deo njegove lične priče i ponosa. Nikada nije napuštao kuću bez šajkače, a govorio je da će ona ići sa njim i kada ode sa ovog sveta. Svojom posvećenošću i predanošću, Đorđe je zaslužio poštovanje svih posetilaca groblja „Zejtinlik“.

Groblje „Zejtinlik“ je jedno od najpoznatijih srpskih vojnih grobalja u inostranstvu, gde su sahranjeni heroji Velikog rata. Oko 8.000 srpskih vojnika počiva na ovom mestu, a svake godine se organizuju komemorativni događaji u njihovu čast. Đorđe je bio neizostavan deo ovog mesta, čuvajući uspomenu na hrabre vojnike i brinući se o očuvanju groblja.

Pored svog posla čuvara groblja, Đorđe je bio aktivan i u lokalnoj zajednici. Bio je član srpske parohije u Solunu i uvek je bio spreman da pomogne svojim sunarodnicima. Njegova posvećenost i ljubav prema Srbiji bili su neizmerni, a njegova smrt ostavila je veliku prazninu među svima koji su ga poznavali i cenili.

Đorđe je bio primer ČOVEKA sa velikim slovom, čoveka koji je živeo za svoju zemlju i svoju veru. Njegova snaga, hrabrost i požrtvovanost ostaju trajna inspiracija za sve nas. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za očuvanje sećanja na naše hrabre pretke.

Njegova smrt je veliki gubitak za srpsku zajednicu u Solunu, ali će sećanje na njega živeti zauvek kroz priče o njegovoj predanosti i ljubavi prema zemlji. Đorđe Mihailović će ostati upamćen kao simbol čoveka koji je svoj život posvetio čuvanju sećanja na heroje Velikog rata i očuvanju srpskog nasleđa u tuđini.

Đorđe nije bio samo čuvar groblja „Zejtinlik“, on je bio simbol hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema srpskom narodu. Njegova priča inspiriše nas da negujemo sećanje na naše pretke i da čuvamo tradiciju i kulturu koja nas čini onim što jesmo. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za svoju zemlju i svoj narod. Sahrana Đorđa Mihailovića je okupila mnoge ljude, iako je preminuo u dubokoj starosti, njegovo srce je i dalje bilo mlado i puno ljubavi prema svom narodu.

Za svoju predanost i požrtvovanost, Đorđe je dobio zaslužena priznanja i odlikovanja, ali njegova prava nagrada bila je ljubav i poštovanje koje je dobijao od svih koji su ga poznavali. Njegova priča ostaje trajna inspiracija za sve nas da čuvamo uspomenu na naše pretke i da se ponosimo svojim poreklom i identitetom. Đorđe Mihailović je bio primer pravog patriote i čuvara srpske tradicije, čovek čije će ime zauvek ostati urezano u srca svih koji su ga poznavali i cenili.