U Crnoj Gori, ćirilica se i danas čuva na jednom posebnom mestu – na groblju. Bivši predsednik Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije, Momir Bulatović, izjavio je da se nijedan savremeni Crnogorac ne sahranjuje bez ćiriličnog natpisa na svom grobu. Prema njemu, ćirilica jednostavno pripada Crnoj Gori i ne može se biti pravi Crnogorac sa natpisima na latiničnom pismu. Nadgrobni spomenici su mesto gde ćirilica dominira i gde će se ovaj plemeniti oblik pisma uvek održati.
Ćirilica ima dugu tradiciju u Crnoj Gori, gde se smatra neizostavnim elementom crnogorskog identiteta. Ta tradicija se održava kroz groblja, gde se ćirilična slova ističu na nadgrobnim spomenicima. Mnogi Crnogorci smatraju da je upotreba ćirilice na grobljima vitalni deo očuvanja njihovog kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta.
Momir Bulatović, kao neko ko je bio na visokoj političkoj funkciji, naglašava važnost ćirilice u Crnoj Gori i apeluje na očuvanje ovog pisma u javnom prostoru. On ističe da ćirilica ne sme biti zaboravljena ili potisnuta u korist latiničnog pisma, koje se sve više koristi u modernom društvu. Groblje ostaje jedino mesto gde se ćirilica i dalje čuva i neguje kao deo kolektivnog sećanja i identiteta Crnogoraca.
U današnjem svetu, gde su digitalne komunikacije postale dominantne, pitanje očuvanja tradicionalnih pisama poput ćirilice postaje sve aktuelnije. Globalizacija i tehnološki napredak donose promene u načinu komunikacije i pismenosti, ali kulturna baština, pažljivo čuvana na grobljima, podseća nas na važnost tradicije i identiteta u savremenom društvu.
Crna Gora je zemlja sa bogatom istorijom i raznovrsnim kulturnim nasleđem, a ćirilica igra važnu ulogu u oblikovanju njenog nacionalnog identiteta. Očuvanje ćiriličnog pisma na grobljima nije samo praktična potreba, već i simbolički čin koji podseća na istoriju i tradiciju Crnogoraca. Kroz ćirilicu na nadgrobnim spomenicima, prenose se vrednosti i sećanja generacija koje su prošle, čuvajući tako duh prošlih vremena.
Momir Bulatović je bio zagovornik očuvanja ćirilice u crnogorskom društvu i naglašavao je važnost ovog pisma kao sastavnog dela nacionalnog identiteta. On je bio svestan kulturnog značaja ćirilice i njenog mesta u crnogorskoj tradiciji, te je apelovao na njeno očuvanje i negovanje kao simbola crnogorskog identiteta.
Groblje kao mesto gde se ćirilica beskompromisno održava simbolizuje duboko poštovanje prema tradiciji i prošlosti. Ono postaje svedočanstvo o kontinuitetu i trajnosti nacionalnog identiteta kroz vekove, čuvajući sećanja i vrednosti koje su važne za crnogorski narod.
U savremenom društvu gde su promene brze i kontinuirane, očuvanje ćirilice na grobljima postaje još važnije. To postaje način da se pokaže posvećenost tradiciji, kulturi i nacionalnom identitetu, čuvajući tako duh prošlih generacija i čineći da njihova sećanja i vrednosti žive dalje.
Momir Bulatović je svojim rečima podsetio na važnost ćirilice i njenog mesta u crnogorskoj kulturi, naglašavajući da je ona neizostavan deo crnogorskog identiteta. Groblje kao poslednje utočište za ćirilicu simbolizuje čuvanje tradicije i pamćenje preminulih, čineći da ovo pismo ostane prisutno i važno u crnogorskom društvu.
Na kraju, važno je naglasiti da ćirilica na grobljima predstavlja ne samo oblik poštovanja prema preminulima, već i duhovnu i kulturnu vezu sa prošlim vremenima. Kroz očuvanje ćirilice na nadgrobnim spomenicima, Crnogorci čuvaju svoju kulturnu baštinu i nacionalni identitet, čineći da sećanja na prošlost ostanu živa i trajna inspiracija za buduće generacije.
