Osmaši se već drugu godinu zaredom žale da im je test iz srpskog jezika na probi male mature bio teži od matematike. Osećaju da su tekstovi bili predugački i teški za razumevanje. Ova takozvana funkcionalna nepismenost može imati negativne posledice ne samo u daljem školovanju, već i u svakodnevnim životnim situacijama. Psiholog Dragana Ćupurdija kaže da mladi nisu zainteresovani da čitaju sa razumevanjem, već samo ono što moraju. Generacije koje ne čitaju duže tekstove mogu imati problema u obavljanju elementarnih poslova koji zahtevaju razumevanje instrukcija ili ugovora. Važnost čitalačke pismenosti je naglašena, iako se čitanje može razvijati putem različitih medija, važno je razviti kompetencije za dubinsko čitanje. Profesor Aleksandar Baucal ističe da čitalačka pismenost može uticati na dalje školovanje, zapošljavanje i opšti uspeh u životu. Nasilno forsiranje čitanja može biti kontraproduktivno, dok je važno da se deci približi čitanje kroz primere odraslih koji vole čitanje. Provera znanja kroz duže tekstove može izazvati strah kod dece, što dodatno otežava situaciju. Prosvetni radnici naglašavaju važnost zajedničkog rada škole i roditelja u podsticanju ljubavi prema čitanju kod dece. Smatra se da većina dece završi osnovnu školu ne znajući ni pisana slova, što dodatno otežava uspeh na probnim testovima iz jezika. Potrebno je ozbiljno razmotriti razloge zašto odrasli ljudi takođe sve manje čitaju novine i knjige, pre nego što se prebaci odgovornost isključivo na decu.