Skupština Crne Gore donela je Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthausen nakon višesatne rasprave. Rezolucija je usvojena sa 41 glasom „za“ i jednim protiv, dok uzdržanih nije bilo. Datum 22. april proglašen je zvaničnim Danom sećanja na genocid u Jasenovcu. Hrvatska je najavila mogućnost protestne note zbog ove rezolucije, ali zvanične informacije nisu potvrđene. Tokom rasprave u crnogorskom parlamentu oživeli su se stari sukobi između partizana, ustaša i četnika.

Predstavnici opozicije iznosili su optužbe na račun aktuelne vlasti u Srbiji i predsednika Aleksandra Vučića, dok je šef parlamenta istakao da je ideja rezolucije potekla iz Crne Gore, a ne iz Srbije. Rezolucija je pozdravljena kao važan korak za osudu genocida u Jasenovcu i kao obaveza prema prošlosti. Za neke poslanike, ova rezolucija predstavlja otpor relativizaciji genocida u Jasenovcu i pokušaje smanjenja broja srpskih žrtava.

Neki poslanici istakli su da u rezoluciji nedostaju informacije o broju ubijenih i njihovoj pripadnosti, kao i da se ne pominju sudski procesi protiv počinilaca zločina nakon Drugog svetskog rata. U raspravi se dotaknula i saradnja četnika i ustaša tokom rata, što je izazvalo žučnu polemiku između poslanika. Lideri političkih stranaka su se različito izjasnili o značaju rezolucije, sa nekim smatrajući da je ona deo političke trgovine, a drugi je pozdravljaju kao važan korak ka osudi zločina.

Očekuje se da će ova rezolucija izazvati dalje reakcije i polemike u regionu, a Crna Gora postaje prva država sveta koja će zvanično osuditi genocid u Jasenovcu. Važno je da se očuva sećanje na žrtve ovih strašnih zločina kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.