Zlato je vekovima bilo simbol bogatstva i čuvanja vrednosti, ali je 1971. godine izgubilo svoju ulogu kao osnova za valute kada su SAD suspendovale konvertibilnost dolara u zlato. To je označilo početak trgovine zlatom putem fjučers ugovora, gde su poluge mogli da se kupuju i prodaju kao papirni derivati. Ovaj potez je doveo do toga da zlato postane predmet trgovanja kao i svaka druga finansijska imovina, a cenu zlata su diktirali zapadni institucionalni investitori.

Međutim, trendovi se sada menjaju, što se vidi u rekordnim cenama zlata u poslednje vreme. Finansijski svet, gde su Zapad i dolar bili dominantni, sada prolazi kroz transformaciju. Povratak zlata na istaknuto mesto u finansijskom sistemu je evidentan, kako kao skladište vrednosti, tako i kao sredstvo poravnanja.

Nakon kolapsa Bretonvudskog sistema, SAD su usmerile svet ka standardu dolara i počele da promovišu papirno zlato kao zamenu za fizičko. Banke su počele da prodaju papirna potraživanja za zlato koje nije ni postojalo, stvarajući šemu papirnog zlata sa delimičnim rezervama. Institucionalni investitori su počeli da trguju zlatom na osnovu kretanja stvarnih američkih kamatnih stopa, prateći trendove inflacije.

Od 2022. godine, korelacija između realnih stopa SAD i zlata se poremetila, što je rezultiralo rastom cena zlata. Centralne banke su počele da kupuju fizičko zlato u velikim količinama, a privatni sektor iz Kine takođe pokazuje veliku potražnju za fizičkim zlatom. Ove „prikrivene“ kupovine i prodaje dovode do skrivene dedolarizacije i predstavljaju pretnju dolaru kao rezervnoj valuti.

Zemlje BRIKS-a sve više trguju u lokalnim valutama i koriste zlato kao neutralno rezervno sredstvo za izmirenje trgovinskih neravnoteža. Ovo ukazuje na povratak zlata kao ključnog igrača u finansijskom sistemu, mijenjajući dominaciju Zapada i dolara. Ova promena može označiti kraj finansijskog sveta gde je Zapad bio vodeći, otvarajući put ka novom, balansiranijem globalnom sistemu.