Posmatranjem dubina svemira naučnici su došli do zapanjujućeg otkrića: većina galaksija rotira u istom pravcu, što je u suprotnosti sa trenutnim modelima koji predviđaju nasumičnu distribuciju rotacija galaksija. Astronomi se suočavaju sa pitanjem zašto je to tako, a ovaj fenomen može značiti da naše razumevanje svemira ima značajne praznine.
Naime, prema teorijama koje se oslanjaju na nasumičnu raspodelu, galaksije bi trebale da se rotiraju u različitim pravcima, što bi dovelo do ravnomernog rasporeda kretanja u svim pravcima. Međutim, istraživanje naučnika Liora Šamira sa Univerziteta Kanzas sugeriše da postoji jasna asimetrija u raspodeli rotacija galaksija. Šamir navodi da bi jedan od mogućih uzroka ovog fenomena mogao biti da je univerzum nastao u rotaciji, što bi značilo da postojeće teorije o njegovoj strukturi i evoluciji možda nisu potpune.
Druga mogućnost, koja je manje uzbudljiva, jeste da je ova rotacija iluzija izazvana rotacijom naše sopstvene galaksije, Mlečnog puta. Iako na prvi pogled univerzum izgleda kao nasumičan, naučnici su otkrili da zapravo postoji mnogo strukture, sa velikim „vlaknima“ tamne materije koja povezuju galaktička jzvorišta.
Tokom svog istraživanja, Šamir je analizirao podatke prikupljene tokom JADES projekta, koji se fokusira na duboke ekstragalaktičke opservacije. Istražujući rotacije 263 galaksije, čija je svetlost putovala između pet i deset milijardi godina do Zemlje, otkrio je da postoji jasna asimetrija u pravcima rotacije. Od 263 galaksije, 158 se okreće u pravcu kazaljke na satu, dok se 105 okreće suprotno od kazaljke na satu. Ova razlika, koja se ne može objasniti slučajnošću, ukazuje na to da postoji više galaksija koje se okreću u jednom pravcu nego u drugom.
Šamir naglašava da je njegova analiza pokazala očiglednu razliku u raspodeli rotacija, koja se može primetiti čak i bez posebnog znanja ili veština. Ova otkrića mogu da promene način na koji razmišljamo o kosmologiji i razvoju univerzuma. Ako se ispostavi da je rotacija Mlečnog puta ključna za precepciju ovog fenomena, to bi moglo objasniti i neka druga nerazjašnjena pitanja u kosmologiji, kao što su brzine širenja univerzuma.
Naučnici će možda morati da rekalibrišu svoja merenja udaljenosti u dubokom univerzumu kako bi bolje razumeli ove pojave. Ova istraživanja će, kako se očekuje, pomoći u razjašnjavanju razlika u stopama širenja univerzuma i starosti velikih galaksija. Ova otkrića otvaraju nova pitanja o prirodi svemira i nas samih, i predstavljaju izazov za dalje istraživanje u astronomiji.
