Načelnik generalštaba iranske vojske general-major Mohamad Bageri odredio je delegaciju koja će istražiti slučaj pada helikoptera u kojem je poginuo predsednik Irana Ebrahim Raisi. Veruje se da je uzrok pada helikoptera tehnički kvar letelice. Međutim, helikopter u kojem se nalazio predsednik nije bio Bell iz šezdesetih, već Bell 212 proizveden u SAD 1994. godine. Helikopter je pripadao iranskim Vazdušnim snagama islamske republike Iran (IRIAF) i nedavno je određen za vršenje usluga VIP transfera. Postavlja se pitanje kako se ovaj helikopter našao u iranskom vazduhoplovstvu s obzirom na sankcije koje su uvedene SAD-u i zapadnim zemljama nakon revolucije 1979. godine.

Prema nepotvrđenim informacijama iz avio-industrije, Iran poseduje deset helikoptera Bell 212 i 412 proizvedenih sredinom do kasnih devedesetih godina, stečenih zaobilaženjem sankcija. Postavlja se pitanje ko je i kako održavao ovaj helikopter, koji je opremljen vremenskim radarom i avionskom elektronikom za loše vreme.

Iran je pokušavao da nabavi rezervne delove za održavanje ovih helikoptera, ali zbog sankcija je to bilo izuzetno teško, pa čak i nemoguće. Moguće je da su Iranci primenjivali strategiju kanibalizacije, odnosno izvoza rezervnih delova iz neispravnih helikoptera na ispravne, kao i reverznog inženjeringa za proizvodnju delova u samom Iranu.

Helikopter Bell 212 je široko korišten od strane vojnih i civilnih operatera širom sveta, uključujući SAD, Italiju, Španiju, Argentinu, Saudijsku Arabiju i kanadske obalske straže. U 2024. godini, policijske snage u nekim zemljama Balkana i obalske straže Kanade i Japana i dalje koriste Bell 212. Ovaj helikopter može da nosi jednog ili dva pilota i do 14 putnika, u zavisnosti od konfiguracije.

Jedina značajna nesreća helikoptera Bell 212 dogodila se u Severnom moru 1986. godine, kada se škotski helikopter srušio tokom spasilačke misije usled jake kiše i loše vidljivosti, pri čemu je poginulo svih šest osoba.

Pad helikoptera sa predsednikom Ebrahimom Raisijem izazvao je pažnju javnosti zbog pitanja o održavanju, nabavci rezervnih delova i bezbednosti letenja ovakvih starih letelica. Sve ovo postavlja pitanje o odgovornosti zemalja koje prodaju vojnu opremu i o povećanju bezbednosti vazduhoplova širom sveta.