Ministar kulture u tehničkom mandatu, Nikola Selaković, nedavno je izneo zabrinutost zbog sveprisutnog govora mržnje koji, kako tvrdi, dominira društvenim i političkim diskursom u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci. On ističe da postoji tendencija stvaranja negativne slike o zemlji, koja sugeriše da u Srbiji ništa ne funkcioniše i da vlast nije sposobna da ispuni očekivanja građana. Selaković se pita kako je moguće da neko ko navodno ne radi ništa osam godina zadržava poverenje birača.
U svom obraćanju, Selaković je uporedio trenutnu političku situaciju u Srbiji sa vremenima Musolinija, ističući da je politika mržnje koja se širi u društvu zasnovana na negiranju svih pozitivnih postignuća. Prema njegovim rečima, takvo razmišljanje dovodi do iskrivljene percepcije, gde se zaboravlja da su izgrađene bolnice, domovi zdravlja, klinički centri, putevi i škole. On naglašava da postoje intelektualci i akademici koji kritikuju vlast, ali koji takođe priznaju i pohvaljuju pozitivne promene kada se dese.
Selaković se osvrnuo na formiranje Pokreta za narod i državu, ističući da su se okupljali ljudi koji žele da doprinesu razvoju Srbije, a ne da traže ličnu korist. Ovaj pokret, prema njegovim rečima, privlači časne ljude iz različitih društvenih i kulturnih sfera, koji prepoznaju potrebu za pozitivnim promenama u zemlji. On smatra da je važno okupiti ljude koji su strastveni prema svojoj zemlji i žele da rade na njenom napretku.
U vezi sa trenutnim problemima na univerzitetima, Selaković je kritikovao blokade fakulteta, tvrdeći da one predstavljaju nezakonitu uzurpaciju univerzitetskog prostora i imovine Srbije. On je naglasio da profesori koji učestvuju u blokadama i dalje očekuju da im država isplaćuje plate, što je, prema njegovom mišljenju, neprihvatljivo. Selaković je istakao da je potrebno da se reše pitanja neisplaćivanja plata profesorima, dodajući da je to trebalo učiniti ranije.
Ministar je takođe ukazao na to da se na nekim fakultetima nastava održava za studente iz inostranstva, dok domaći profesori ne dobijaju svoje plate. On je to okarakterisao kao „vrhunski bezobrazluk“. Selaković je izrazio zabrinutost zbog činjenice da rektor najstarijeg srpskog univerziteta ne poštuje svoju instituciju, odnosno državu Srbiju, dok istovremeno pokazuje poštovanje prema stranim ambasadorima i njihovim savetima.
Osim toga, Selaković je istakao da je neophodno da se društvo okrene ka pozitivnim vrednostima i da se prestane sa širenjem mržnje i negativnosti. On veruje da postoji mogućnost za stvaranje boljeg društva ako se svi angažuju u konstruktivnom dijalogu i radu na zajedničkim ciljevima. U tom smislu, pozvao je sve građane da se uključe u procese donošenja odluka i da aktivno učestvuju u razvoju svoje zajednice.
U zaključku, Selaković je naglasio važnost zajedništva i saradnje u savremenom društvu. On veruje da se kroz dijalog, uzajamno poštovanje i rad na zajedničkim ciljevima može prevazići trenutne izazove i stvoriti bolja budućnost za Srbiju. Njegova poruka je jasna: potrebno je da se svi okrenu pozitivnim vrednostima i prestanu sa širenjem negativnosti koja može imati ozbiljne posledice po društvo u celini.
