Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, a oko milijardu ima različite probleme sa mentalnim zdravljem. Ljudi u antičkom svetu takođe su imali slične probleme sa mentalnim zdravljem, ali su se nosili sa njima na drugačije načine. Neke od obzervacija iz tog vremena i danas su i danas relevantne, iako su neke metode lečenja upitne, piše naučni portal The Conversation.

Problemi mentalnog zdravlja, kao što je depresija, bili su poznati ljudima u antičkom svetu. Homer, pesnik poznat po „Ilijadi“ i „Odiseji“, koji je živeo oko osmog veka pre nove ere, navodno je patio od depresije. Već krajem 5. veka p.n.e. lekari iz antičke Grčke su prepoznali da naše zdravlje delimično zavisi od stanja naših misli.

U antičkom svetu, ljudi su imali različite načine da spreče ili leče mentalne bolesti. Aristip, filozof koji je živeo u 5. veku p.n.e., savetovao je ljude da se usredsrede na sadašnjost kako bi izbegli duševne tegobe. Kao i filozof Klinijas koji je savetovao da sviraju liru kada se osete ljutima. Lekari su preporučivali ljude da promene način života kako bi se prilagodili svom psihičkom stanju, kao i uzimanje lekova na bazi biljaka.

Galeno, čuveni lekar, verovao je da mentalni problemi mogu biti izlečeni ako se ukloni ideja koja je zavladala umom pacijenta. Smatrao je da treba odvratiti misli pacijenata od lažnih ideja i staviti nove ideje i emocije u njihove umove. Uopšteno, ljudi u antičkoj Evropi su smatrali da je za održavanje zdravlja psihe potreban napor, te da se promenom načina života i obavljanjem suprotnih aktivnosti mogu prevazići duševni problemi.

U zaključku, problemi sa mentalnim zdravljem su postojali i u antičkom svetu, ali su ljudi tada imali drugačije pristupe lečenju i prevenciji ovih problema. Relevantne metode lečenja iz tog vremena mogu poslužiti i kao inspiracija za savremene terapije i pristupe u mentalnom zdravlju.