U Srbiji postoji problem velike količine oružja i municije u posedu građana, što je postalo evidentno nakon masovnih ubistava u Malom Orašju i Duboni. Prema podacima švajcarskog projekta Small Arms Survey, srpski civili su među najnaoružanijima u svetu. Nakon ovih tragedija, Vlada je preduzela niz mera kako bi smanjila količinu oružja u rukama građana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je prošle godine da će svi građani koji poseduju oružje proći reviziju, a da će se smanjiti broj registrovanih komada. Kampanja za predaju oružja bez krivičnog gonjenja je pokrenuta, a tokom nje je prikupljeno blizu 110.000 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava. Međutim, Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazuje da ove mere nisu uticale na smanjenje nivoa nasilja, jer se ne bave uzrocima istog.

Dušan Stanković, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ističe da mere nisu dovele do sistemskih promena koje bi smanjile oružano nasilje u društvu. On navodi da je neophodno kontinuirano procenjivati efekte mera i pratiti trendove kako bi se poboljšala bezbednost građana. Stanković takođe kritikuje neke od najavljenih mera, poput zabrane pristupa Darknetu, kao nemoguće sprovođenje.

U pogledu povećanja bezbednosti, Stanković ističe da percepcija javnosti o rizicima od oružja nije značajno smanjena nakon preduzetih mera. Takođe, navodi da nedostaje medijska kampanja o rukovanju oružjem i prevenciji nesreća. Stanković sugeriše da je potrebno sistemski promeniti pristup, učiniti pravosuđe i policiju nezavisnima i sprovoditi edukaciju građana o rukovanju oružjem kako bi se smanjilo oružano nasilje u društvu.