Vladimir Dlouhi, jedan od vodećih evropskih i čeških političara, kao i biznismen i prvi čovek Evrokomore, izneo je svoje mišljenje o trenutnoj ekonomskoj situaciji u Evropi tokom emisije „Čadež talk“ na TV Juronjuz Srbija. U razgovoru sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije, Dlouhi je metaforički opisao Evropu kao kompaniju koja bi, da postoji kao takva, bila u bankrotu.
Dlouhi je naglasio da ne bi uložio novac u Evropu jer smatra da je trenutna situacija rezultat dugoročnih pogrešnih odluka i strategija koje su donete u prošlosti. On je istakao da se Evropa suočava sa problemima koji uključuju usporenu produktivnost i nekonkurentnost, a dodao je da bi se u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, evropske ekonomije mogle smatrati slabijim „kompanijama“.
Govoreći o integraciji Zapadnog Balkana u evropsku ekonomiju, Dlouhi je podvukao da to nije samo pitanje članstva, već i nužnosti saradnje među zemljama regiona i ispunjavanja obaveza koje dolaze s kandidaturom. On je naglasio da je važno da se političke odluke donose u skladu s ekonomskim potrebama, ističući da postoji ozbiljna „odvojenost“ između donosilaca odluka i privrede.
Dlouhi je kritikovao trenutni model posleratne socijalne dobrobiti u Evropi, ističući da je prekomerna regulacija onemogućila preduzetnicima da se brzo razvijaju. On smatra da Evropa mora postati rasterećenija kada je reč o regulativama, ali je takođe naglasio da je potrebno ponovo razmotriti ciljeve i brzinu sprovođenja Zelenog dogovora.
Dlouhi je ukazao na to da se donošenje odluka mora preispitati na nivou 27 članica Evropske unije, naglašavajući da će to biti dug proces koji može trajati decenijama. On je rekao da je važno započeti ovaj proces kako bi se izbeglo gubljenje veze sa razvijenijim delovima sveta.
Kada je reč o ekonomijama Zapadnog Balkana, Dlouhi je istakao da je neophodno razviti načine za integraciju ovog regiona u evropsku ekonomsku strukturu, naglašavajući da je to proces koji zahteva vreme i međusobnu saradnju. On je ukazao na to da institucije poput Evrokomore mogu doprineti smanjenju rizika i omogućiti pristup jedinstvenom tržištu, dok ostavlja političke teme koje zahtevaju rešavanje izvan svog domena komentarisanja.
Na pitanje Čadeža o budućnosti Evrope, Dlouhi je izrazio želju da za 20 godina Evropa bude manje opterećena regulativama, sa produbljenom saradnjom u oblastima kao što je tržište kapitala. Takođe je naglasio da bi voleo da njegovi unuci žive u Evropi koja je mirna, ukazujući na to da, iako trenutno nema otvorenih sukoba, Evropa suštinski jeste u ratu.
Dlouhi je svojom analizom ukazao na ozbiljne izazove s kojima se Evropa suočava, ali i na potrebu za reformama koje bi omogućile brži razvoj i bolju integraciju regiona poput Zapadnog Balkana. Njegova ocena o stanju ekonomije na Starom kontinentu predstavlja poziv na akciju, kako bi se stvorili uslovi za konkurentniji i održiviji ekonomski rast u budućnosti.
Ovaj razgovor je otvorio važne teme o budućnosti Evrope i njenoj ulozi u globalnoj ekonomiji, naglašavajući neophodnost prilagođavanja i reformi kako bi se odgovorilo na izazove modernog sveta.
