Profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu ocenio je da je glavni događaj predizborne kampanje u Hrvatskoj bio iskorak predsednika Zorana Milanovića iz funkcije predsednika Republike u funkciju vođe opozicije pred parlamentarne izbore koji se održavaju sutra. Jović je istakao da je inicijalni podsticaj koji je Milanović dao SDP-u i ostalim strankama opozicije splasnuo do kraja kampanje te da je kampanja bila samo nastavak prethodnih sukoba između predsednika Milanovića i premijera Andreja Plenkovića.
Izbori u Hrvatskoj su se odvijali u specifičnim okolnostima zbog pandemije koronavirusa, što je uticalo na način održavanja kampanje i mobilizaciju birača. Kao i u većini zemalja širom sveta, i Hrvatska je morala prilagoditi proces glasanja kako bi se osigurala sigurnost građana. Ipak, i pored pandemije, političke stranke su uspele da prenesu svoje poruke biračima putem različitih medija i javnih nastupa.
Osim političkih lidera i stranaka, u kampanji su učestvovale i različite nevladine organizacije, sindikati, udruženja građana i pojedinci koji su se zalagali za specifične političke ciljeve i promene u društvu. Ova raznolikost u političkom angažmanu pokazuje da građani Hrvatske imaju različite stavove i prioritete kada je reč o političkim pitanjima.
Jedno od glavnih pitanja u kampanji bilo je pitanje ekonomije i zapošljavanja, s obzirom na trenutnu situaciju izazvanu pandemijom koronavirusa. Veliki broj građana Hrvatske se suočava sa finansijskim poteškoćama zbog gubitka posla ili smanjenja prihoda, te je ekonomija postala jedan od ključnih faktora koji će uticati na izbor birača.
Pored ekonomije, i pitanje zdravstva i socijalne zaštite su bili važni temama u kampanji, s obzirom na trenutnu zdravstvenu krizu. Građani su izrazili zabrinutost zbog nedostatka adekvatne zdravstvene zaštite i nedovoljne podrške za najranjivije grupe u društvu, te su ova pitanja postala predmet rasprave među političkim liderima.
Jedan od glavnih aktera u predizbornoj kampanji bio je predsednik Zoran Milanović, koji je odlučio da se aktivno angažuje u političkom životu nakon završetka svog mandata kao predsednik Republike. Milanović je postao vođa opozicije i uspeo je da mobilizuje birače oko svojih političkih ideja i vizija za budućnost Hrvatske.
Nasuprot Milanoviću, premijer Andrej Plenković predstavljao je vladajuću stranku i svoju koaliciju kao najbolji izbor za stabilnost i prosperitet zemlje. Plenković je isticao rezultate svoje vlade u proteklom mandatu, kao i planove za budućnost, te je pokušavao da ubedi birače da je njegova stranka najbolja opcija za vođenje Hrvatske u narednom periodu.
Osim dva glavna igrača, u kampanji su učestvovale i druge političke stranke i koalicije koje su predstavljale različite političke opcije i ideje za budućnost Hrvatske. Neki od glavnih izbornih tema su bile borba protiv korupcije, unapređenje vladavine prava, zaštita ljudskih prava i osnaživanje demokratije.
Konačni ishod izbora će pokazati koje su političke opcije dobile podršku birača i kako će se politička scena Hrvatske dalje razvijati u narednom periodu. Nezavisno od rezultata, važno je da politički lideri i stranke prepoznaju potrebe i prioritete građana te da rade na ostvarivanju njihovih interesa i prava.
U zaključku, predizborna kampanja u Hrvatskoj bila je obeležena brojnim političkim sukobima, ali i raznolikim političkim angažmanom građana i organizacija. Izbori će pokazati koji su politički lideri uspeli da prenesu svoje poruke biračima i osvoje njihovo poverenje, te će odrediti politički kurs zemlje u narednom periodu. Važno je da politički proces bude transparentan, demokratski i u skladu sa principima vladavine prava kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet Hrvatske.
