Bušari su ljudi obučeni u ovčije runo koje vezuju lancem, konopcem ili kaišem i nose zastrašujuće drvene maske oslikane životinjskom krvlju, pantalone punjene slamom i vezene čarape. Pohod bušara jedna je od najupečatljivijih karnevalskih tradicija u Mađarskoj, kojom baranjski Šokci već vekovima ispraćaju zimu. U pitanju je običaj koji je od 2009. godine pod zaštitom Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa i koji se tradicionalno obeležava u Mohaču.

Karnevalski period u Mađarskoj traje od 6. januara do 14. februara. Period karnevala, prethodi postu, što se vidi i po samom nazivu, koji je skovan od latinske fraze „carnem levare“ (ukinuti meso). Običaj je da ovaj period proprate manifestacije, kojima se u prošlosti „terala zima“. Mnogi od tih običaja opstali su do danas i idealna su prilika za posetioce sa svih strana da uživaju u karnevalskoj atmosferi i dožive nova iskustva.

Bušare su ljudi obučeni u ovčije runo koje vezuju lancem, konopcem ili kaišem i koji nose zastrašujuće drvene maske oslikane životinjskom krvlju, pantalone punjene slamom i vezene čarape. Monstruozne bušare svakog februara ispraćaju zimu praveći zaglušujuću buku klepetušama, čegrtaljkama, zvonima i trubama. Povorka počinje iskrcavanjem bušara sa Dunava i njihovim pohodom na grad, čime se evocira stara legenda da su prve bušare svojim strašnim izgledom uplašile Turke i oterale ih iz Mohača.

Povorku prate i „lepe bušare“, obično devojke, obučene u tradicionalnu šokačku nošnju. Prvobitno su bušare išle od kuće do kuće i primale poklone u hrani i piću, da bi njihova povorka prerasla u zvaničnu i vrlo posećenu gradsku manifestaciju. Ceo običaj kulminira na Pokladnu nedelju kada bušare prelaze Dunav, zimski kovčeg puštaju niz reku, idu u pohod na grad i sa dolaskom noći spaljuju kovčeg na velikoj lomači u centru grada. Povorci se dodaju i kulturni sadržaji, kao što su radionice izrade masaka, specijalni programi za decu, koncerti i nastupi folklornih društava.

Tokom karnevala se služe bogate mesne supe, gulaš i jela od pasulja, a među glavnim jelima, tipična su „pijana“ mesa pečena u vinu kao što su piletina, patka, goveđe pečenje u crvenom vinu ili teletina, kao i krofne, koje su u ranijim vremenima devojke poklanjale svojim izabranicima.

Suština ovog običaja je „transformacija“ te je tokom proslave dozvoljeno sve ono što inače nije, ali pod uslovom da identitet ostane skriven. Kako prethodi postu, karneval je vreme kad se dobro jede, a po starom verovanju, što se više pojede tokom poklada, to će biti bolji rod. Tradicionalno su se posle pokladne nedelje održavale „ženske poklade“, na kojima su žene mogle da se zabavljaju kao muškarci, što se najpre odnosilo na pravo da neograničeno piju. Ukoliko se odlučite da posetite ovu manifestaciju, zaboravite na dijetu.

Ukupno, pohod bušara u Mohaču je jedan od najživopisnijih mađarskih narodnih običaja koji pruža uzbudljivu priliku za upoznavanje bogate kulturne baštine Mađarske.