Suđenje Miljani i Vladimiru Kecmanović, roditeljima dečaka koji je ubio devet vršnjaka i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu prošle godine, nastavljeno je danas u Višem sudu u Beogradu. Kecmanovići će se izjasniti o krivici za krivično delo zlostavljanja i zanemarivanja maloletnog deteta, za koje ih je nedavno optužilo Više tužilaštvo u Beogradu. Optužnica je proširena, pa se Vladimir Kecmanović tereti i za teško delo protiv opšte sigurnosti, dok se majka optužuje za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja.
Dečak ubica je na prethodnom suđenju izjavio da je majka kriva za sve, tvrdeći da je stalno tražila od njega da bude najbolji, što ga je frustriralo i dovelo do tragedije. Rekao je da je njen pritisak na njega bio presudan faktor u njegovom postupku. Miljana Kecmanović je došla na sud iz slobode, dok je njen suprug sproveden iz pritvora gde se nalazio od hapšenja u maju prošle godine. Suđenje je odloženo kako bi se odbrana upoznala sa proširenom optužnicom, koja je usledila nakon ispitivanja sina ubice.
U ovom predmetu se suđi i instruktoru streljane Nemanji Marinkoviću, optuženom za davanje lažnog iskaza. Cela situacija je potresla javnost i podstakla raspravu o odgovornosti roditelja za postupke svoje dece, kao i o bezbednosti u školama i pristupu oružju maloletnicima. Ovo suđenje je od velikog značaja za pravosuđe u Srbiji i moglo bi postaviti presedan u tretiranju sličnih slučajeva u budućnosti.
Ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ je šokiralo celu zemlju i podstaklo pitanja o mentalnom zdravlju dece, pristupu oružju i odgovornosti roditelja. Postavlja se pitanje kako je moguće da je dečak uspeo da pristupi oružju i izvrši ovakav zločin, kao i šta je dovelo do toga da se oseća toliko bespomoćno i frustrirano da je odlučio da ubije svoje vršnjake i čuvara škole. Ovi događaji su podsetnik na važnost mentalnog zdravlja dece i potrebu za pravovremenom intervencijom i podrškom.
Roditelji su često prvi i najvažniji faktor u životu dece, a njihova uloga u formiranju moralnih vrednosti, socijalnih veština i emocionalne stabilnosti je nezamenljiva. Međutim, situacije poput ove ukazuju na to da roditelji ne smeju da vrše pritisak na decu koji može dovesti do ozbiljnih posledica. Pritisak za postizanjem savršenstva i očekivanja koja su nerealna mogu imati štetne posledice po mentalno zdravlje dece i njihovo ponašanje.
Ovo suđenje je prilika da se razmotri uloga roditelja u vaspitanju dece i da se podigne svest o važnosti pružanja podrške i razumevanja. Takođe postavlja se pitanje o kontroli pristupa oružju maloletnicima i o odgovornosti institucija za sprovođenje zakona u sprečavanju ovakvih tragedija. Važno je da se iz ovog slučaja izvuku pouke i da se preduzmu koraci ka sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti.
Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti mentalnog zdravlja dece i mladih, kao i u oblasti bezbednosti u školama. Potrebno je uložiti veće napore u prevenciju nasilja među mladima i pružanje adekvatne podrške onima koji se bore sa mentalnim problemima. Roditelji, škole, zdravstvene ustanove i državne institucije treba da sarađuju kako bi se obezbedilo sigurno i zdravo okruženje za decu i mlade, kako bi im se pružila podrška i osnažila njihova emocionalna i mentalna dobrobit.
Ovo suđenje je prilika da se podigne svest o važnosti prevencije nasilja među mladima i da se razmotre mogući načini poboljšanja sistema podrške za decu i mlade sa mentalnim zdravstvenim problemima. Važno je da se iz ove tragedije izvuku pouke i da se preduzmu konkretni koraci ka sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti. Nadamo se da će pravosudni sistem adekvatno odgovoriti na ovaj slučaj i da će pravda biti zadovoljena.
