Kineska Nova godina, poznata kao Prolećni festival, svečano je dočekana u Beogradu, obeležavajući značaj ovog praznika za kinesku zajednicu i njen doprinos multikulturalizmu u Srbiji. Ovaj događaj se organizuje pod pokroviteljstvom Ambasade Kine, Kineskog kulturnog centra, Vlade Srbije i Instituta za pojas i put, a proslava je privukla pažnju mnogih posetilaca.
Ove godine, proslava je bila posebno značajna jer je okupila oko 6.000 Kineza koji žive u Srbiji, kao i dodatnih 10.000 koji su zaposleni na raznim projektima. Glavna manifestacija održana je na Beogradu na vodi, gde su se od 17 sati odvijale različite aktivnosti, uključujući karnevalsku povorku, plesove lavova i zmajeva, kaligrafiju i degustaciju kineske hrane. Ova svečanost ne samo da je obeležila početak nove godine prema kineskom kalendaru, već je i prilika za okupljanje porodica i jačanje kulturnih veza.
Kineska Nova godina je uvrštena na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što dodatno naglašava njen značaj. U Srbiji, proslava ovog praznika je deo tradicije brojnih kineskih državljana koji su ovde pronašli svoj dom, kao i njihovih potomaka. Lau Vuk, unuk jednog od prvih Kineza koji su stigli u Srbiju 1928. godine, podelio je priču o svojoj porodici i njenoj integraciji u društvo.
Njegov deda, Lau Cian Pau, došao je iz Šangaja i bavio se trgovinom. Tokom Drugog svetskog rata, ostao je u Beogradu i oženio se Jevrejkom Mađaricom. Njihov sin, Lau Rajko, postao je istaknuti rukometaš, a njegov životni put illustruje kako su se kineski imigranti uspešno integrisali u srpsko društvo, zadržavajući pri tom svoje kulturne korene.
Lau Vuk ističe da je njegov otac, iako je bio ponosan na kinesko poreklo, nikada nije pokušao da uspostavi kontakt sa rodbinom u Kini. Umesto toga, fokusirao se na svoj život u Srbiji i sportsku karijeru. Lau Rajko igrao je rukomet za Crvenu zvezdu i ostavio dubok trag u ovom sportu, ali je takođe bio suočen s izazovima zbog svog statusa apatrida, što je značilo da nije imao državljanstvo nijedne zemlje do rođenja svog prvog sina.
Priča o Lau Vuku i njegovoj porodici pokazuje kako su Kinezi u Srbiji izgradili svoje identitete u novoj sredini, dok su istovremeno očuvali tradicije svog naroda. Kineska Nova godina predstavlja priliku za jačanje tih veza, kako sa domovinom, tako i sa lokalnom zajednicom. Ove godine, proslava nije bila ograničena samo na Beograd; organizovane su slične manifestacije i u drugim gradovima kao što su Novi Sad, Niš, Smederevo, Zrenjanin i Bor.
Dolazak godine Zmije, koja simbolizuje mudrost, spretnost i vitalnost, dodatno je obogatio proslavu. Kinezi u Srbiji slave zajedno sa 1,41 milijardi sunarodnika u Kini, čime se stvara osećaj zajedništva i pripadnosti, bez obzira na geografske razlike.
Sve ove aktivnosti i priče ukazuju na bogatstvo i raznolikost kineske kulture, koja doprinosi širenju multikulturalizma u Srbiji. Kroz ovakve manifestacije, ne samo da se obeležava tradicija, već se i promoviše razumevanje i tolerancija među različitim narodima. Kineska Nova godina tako postaje više od običnog praznika; ona je simbol zajedništva, kulturne razmene i bogatstva koje svaka zajednica nosi sa sobom.
Uz sve to, proslava Kineske Nove godine u Beogradu pruža priliku za okupljanje zajednice, razmenu iskustava i jačanje prijateljstva između Kineza i Srba, čime se dodatno obogaćuje kulturna panorama Srbije.
