Ekstremne vremenske prilike širom sveta uzrokovane globalnim zagrevanjem se samo produbljuju, upozoravaju stručnjaci. Prema novoj interaktivnoj mapi koju su napravili naučnici Univerziteta u Merilendu, klima će se znatno promeniti u narednih šezdeset godina. Na primer, prosečne temperature u Beogradu će biti 7,4 stepena Celzijusa više, zime će biti 5,3 stepena toplije i 3,1 posto vlažnije. Ove promene će učiniti da Beograd ima klimu sličnu centralnoj Makedoniji u Grčkoj.

Stručnjaci upozoravaju da će gradovi na severnoj hemisferi postati slični onima na jugu, dok se klimatski pojas pomera ka ekvatoru. U proteklim decenijama, skoro šest posto kopnenog dela planete je već prešlo u topliju i suvlju klimu. Značajne promene primećene su u Severnoj Americi, Evropi i Okeaniji. Međutim, četrdeset posto svetske populacije, što čini 3,3 milijarde ljudi, naseljava oblast koja bi mogla postati nepogodna za život zbog nepodnošljivo visokih temperatura.

Ekolog Metju Ficpatrik ističe važnost razgovora o klimatskim promenama i nadu da će ljudi bolje razumeti njihov uticaj i zašto su naučnici toliko zabrinuti. Globalno zagrevanje utiče na radikalne promene u vremenskim prilikama širom sveta, kao što su ekstremne oluje, poplave, požari, suše i nepredvidiva zahlađenja koja se smenjuju sa toplotnim talasima. Naučnici predviđaju da će se ovi ekstremi samo povećavati u budućnosti.

Klimatske promene su stvarnost sa kojom se svet suočava i zato je važno prepoznati njihov uticaj na životnu sredinu i preduzeti odgovarajuće mere kako bi se smanjile njihove posledice. Neki već sada koriste obnovljive izvore energije i obraćaju pažnju na smanjenje emisije štetnih gasova, dok je neophodna globalna akcija kako bi se zaustavilo dalje zagrevanje planete.