Dušan Uzelac iz Kamatice je nedavno izneo svoje mišljenje o budućnosti određenih zanimanja u svetlu napredovanja tehnologije i automatizacije. Prema njegovim rečima, knjigovođe i advokati su među prvim profesijama koje će biti izložene riziku od prevazilaženja, usled sve prisutnijeg korišćenja algoritama i veštačke inteligencije.
Uzelac je istakao da je knjigovodstvo u suštini matematički proces, zasnovan na pravilnicima i šablonima koji su jasno definisani. „Sve je tačno definisano i gde se knjiži, i kada, i na koji konto, i kako se obračunava“, rekao je on. Time se naglašava da knjigovodstvene procedure ne zahtevaju kreativnost ili subjektivnost, već se oslanjaju na unapred postavljene matematičke formule.
Kako tehnologija napreduje, računari postaju sposobni da obavljaju zadatke koji su tradicionalno zahtevali ljudski rad. Uzelac predviđa da će, kada se kompjuter uključi u proces knjigovodstva, uloga knjigovođe postati suvišna. Na sličan način, i profesija advokata mogla bi da se suoči sa sličnim izazovima, s obzirom na to da mnogi pravni procesi i istraživanja zakona mogu biti automatizovani uz pomoć algoritama.
Međutim, Uzelac naglašava da visina zarade ne bi trebala biti jedini faktor prilikom odabira zanimanja. On sugeriše da bi ljudi trebali razmisliti o svojim interesovanjima, strastima i sposobnostima prilikom donošenja odluka o karijeri. „Zanimanja bi trebalo da biramo na osnovu onoga što nas ispunjava, a ne samo na osnovu novca“, poručuje on.
U svetlu ovih predviđanja, važno je da se pojedinci i obrazovni sistemi prilagode promenama koje dolaze. Uzelac naglašava potrebu za obrazovanjem koje će biti fokusirano na veštine koje su teže automatizovati, kao što su kreativnost, emocionalna inteligencija, i sposobnost rešavanja složenih problema.
U tom smislu, budući radnici bi trebali da se usmere ka razvoju veština koje su kompatibilne sa tehnologijom, poput programiranja, analize podataka i digitalnog marketinga. Ove veštine bi mogle postati ključne u svetu koji se sve više oslanja na tehnologiju, a samim tim i na veštačku inteligenciju.
Uzelac podseća da će se tržište rada neprekidno menjati i da će biti važno da se ljudi prilagođavaju tim promenama. Zbog toga je od suštinske važnosti da se razvijaju kapaciteti za učenje tokom celog života, kako bi se pojedinci mogli prilagoditi novim zahtevima koje tržište postavlja.
Osim toga, postoji i potreba za promišljanjem o etičkim pitanjima koja se javljaju sa razvojem veštačke inteligencije. Kako tehnologija napreduje, tako i odgovornost za njeno korišćenje postaje sve veća. Pitanja kao što su zaštita privatnosti, pravednost i transparentnost u radu algoritama postaju ključna za društvo.
Uzelac je optimista i veruje da će ljudi naći načine da se prilagode ovim promenama i da će se stvoriti nova zanimanja koja će nastati kao rezultat tehnološkog napretka. Iako su neka zanimanja u opasnosti, postoji mnogo mogućnosti koje će se otvoriti za one koji su spremni da se prilagode i usvoje nove veštine.
U zaključku, Uzelacova analiza ukazuje na važnost prilagođavanja u svetu koji se brzo menja. Učenje, inovacija i fleksibilnost biće ključne veštine za opstanak na tržištu rada u budućnosti. Bez obzira na to kako se tehnologija razvija, ljudski potencijal i kreativnost ostaju nezamenljivi.
