EGZISTENCIJALNI trenutak u kojem nastaju stihovi
Knjževna scena u Srbiji nikada nije bila toliko bogata i raznovrsna kao danas. Sa svake strane stižu novi pesnički rukopisi koji privlače pažnju književne javnosti. U svojim delima, pesnici se bave različitim temama i motivima, od antičke i naše usmene tradicije do savremene kulture i politike. Kroz svoje stihove, oni prenose svoje emocije, iskustva i misli, stvarajući dela koja dotiču srca čitalaca.
Stojan Đorđić iz Beograda ističe pet dela koja su važna za savremenu književnost. U svojoj knjizi „Poetički izazovi i drugi ogledi“, Marko Nedić pravi kritičke procene i književnoistorijske shematizacije o piscima, delima i evolutivnim procesima naše savremene književnosti. Srba Ignjatović, u knjizi „Smutnja“, ne pristaje na postmodernu poetičku opasku da se književnost ograniči samo na svoj atar, a da artikulaciju kolektivne egzistencije prepusti „pozvanijima“. Nenad Šaponja u „Psihologiji gravitacije“ istražuje elementarnu senzaciju koju dobijamo rođenjem, a to je prvobitno osećanje postojanja. Gojko Božović govori o poetičkim temama na osnovu vlastite pesničke prakse, dok Slobodan Jović u „U kostreti“ prenosi verističku percepciju u nesuzdržanu lirsku empatiju.
Ana Gvozdenović iz Kraljeva ističe pet dela koja su obeležila savremenu pesničku scenu. Gordana Đilas u „Hvatanju mesečine“ potvrđuje svoje posebno mesto na savremenoj pesničkoj sceni. Saša Radojčić u „Toboganu“ naglašava svoju poetiku koja se zasniva na umeću autora da kaže ponešto o onome čega nema. Jelena Marićević Balać, kroz knjigu „Arsenal“, prepliće antičku i našu usmenu, folklornu tradiciju. Milan Aleksić u „Kritičarskoj akciji Zorana Mišića“ pravi vredan prilog proučavanju istorije književne kritike, dok Vesna Trijić istražuje lične i poetičke korene sukoba dvojice autora različitih umetničkih senzibiliteta i stvaralačkih namera.
Vladimir B. Perić iz Kragujevca ističe pet dela koja su važna za savremenu književnu scenu. Nemanja Radulović u „Gde ruža i lotos cveta: Slika Indije u srpskoj književnosti i kulturi 19. i 20. veka“ pruža mogućnost dubokog sagledavanja kompleksnih interkulturnih veza Indije i Srbije. Selimir Radulović, kroz knjigu „Zapis na stubu, jerusalimskom“, realizuje snoliko putovanje Egiptom. Jelena Marićević Balać kroz knjigu „Arsenal“ donosi poeziju koja energično povezuje ljubav i ranjavanje. Goran Joksimović, kroz „Ledeno doba“, oscilira između svetog i profanog, pozivajući na jačanje zajedništva među ljudima. Đura Vlaškalić u „Damnatio memoriae: Kažnjavanje zaboravom“ formira zavičajni hroničarski okvir usmeren na Sivac, centralni topos pripovedanja.
Stevan Jovićević iz Beograda ističe pet dela sa raznolikim temama i stilovima. Slobodan Zubanović, kroz knjigu „Vidi, vidi“, predstavlja rezime jednog od najznačajnijih savremenih pesničkih opusa. Slobodan Jović, u knjizi „U kostreti“, povezuje hrišćanski dobrostiv pesnički subjekt sa traganjem za autentičnošću. Slađan Milošević, kroz „Gibanje senke“, prepoznatljiv je po obilju gradskih prizora koje simbolizuje melanholična i flanerstvu naklonjena lirska instanca. Jelena Marićević Balać, kroz „Arsenal“, izdvaja se po nesvakidašnjem spoju erudicije, avangardističke žestine i pop-folk kulture. Sanja Savić Milosavljević, kroz „Unutrašnje reljefi“, raskriva zloslutna naličja savremene civilizacije i nalaže samoosvešćenje.
Kroz ova dela, možemo videti da se srpska književna scena razvija i napreduje, donoseći nam jedinstvene perspektive i duboke uvide u ljudsku egzistenciju. Svaki pesnik na svoj način doprinosi književnoj baštini i ostavlja trag koji će trajati kroz generacije.
