Trojica braće Petrović iz Gračanice, Strahinja, Mihajlo i Nemanja, su pre 15 godina izgubili oba roditelja u porodičnoj tragediji. Njihova strina Zorica Petrović je bukvalno odgajala trojicu dečaka kao svoju sopstvenu decu nakon što je njihov otac usmrtio majku ispred kliničko-bolničkog centra. Zorica se brinula o dečacima kao prava majka, pružala im ljubav, podršku i starala se o njihovim svakodnevnim potrebama, čineći ih svojom glavnom brigom.
Komšije opisuju Zoricu kao nekoga ko je bila uz dečake u svim važnim trenucima njihovog odrastanja, brinula o njihovom obrazovanju, odeći, hrani i toplini doma koji je sagradila pored kuće strica Vladimira. Zorica je bila brižna i pažljiva, vodila računa o svakom sitnom detalju i uvek bila uz dečake, pokušavajući da im nadomesti majčinsku ljubav i pažnju koju su izgubili. Oni su je zvali majkom i doživljavali je kao svoju porodičnu figuru.
Zorica je bila veoma brižna i pažljiva prema dečacima, često suze skrivajući od njih kako ne bi patili zbog roditeljske tragedije koja ih je zadesila. Iako su dečaci primali penziju na ime roditelja, Zorica i njen suprug su im redovno pružali dodatnu finansijsku podršku kako bi im omogućili udoban i siguran život. Zorica je brinula o njihovim osnovnim potrebama i učinila sve što je bilo u njenoj moći da im pruži kvalitetan život.
Nažalost, Zorici su otkazali bubrezi zbog stresa i brige oko dečaka, što je dovelo do njenog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja i smrti. Njena porodica, uključujući sin Dušana, sada preuzima odgovornost za brigu o trojici dečaka, vodeći se Zoričinim primerom ljubavi, brižnosti i nesebične podrške.
Tragična sudbina trojice braće Petrović iz Gračanice, koji su ostali bez roditelja pre 15 godina, ponovo je pokrenula pitanje socijalne podrške i zaštite dece koja su ostala bez roditeljskog staranja. Ova priča je podsetnik na važnost porodičnih veza, ljubavi i podrške u teškim životnim situacijama, kao i na važnost društvene solidarnosti i brige o najranjivijima među nama.
Iako su prošle godine otkako su izgubili majku, braća Petrović i dalje nose teret tog bola i gubitka u svakodnevnom životu. Zorica Petrović ostaje simbol nežnosti, brige i ljubavi prema deci koja nisu njena biološka, ali kojoj je pružila beskrajnu podršku i sigurnost u vremenima kada su im to najviše trebalo. Njena žrtva i nesebična ljubav prema trojici dečaka će zauvek ostati upamćena kao primer humanosti i brižnosti među ljudima.
