Milinko Brašnjović, osumnjičen da je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe učestvovao u ubistvima pripadnika „škaljarskog klana“ u Atini i na Krfu 2020. godine, trebalo bi da bude izručen Srbiji iz Španije, gde je uhapšen. Tužilaštvo je zatražilo njegovo izručenje radi vođenja krivičnog postupka zbog sumnje da je učestvovao u teškim ubistvima kao član organizovane kriminalne grupe.
Brašnjović je uhapšen krajem februara zajedno sa još sedam osumnjičenih za učešće u ubistvima Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u Atini u januaru 2020. godine, kao i u ubistvima Alana Kožara i Damira Hadžića na Krfu u julu 2020. godine. Tužilaštvo tvrdi da su ove grupe organizovale Radoje Zvicer, Veljko Belivuk i Darko Šarić.
U akciji su uhapšene šest osoba u Srbiji, po jedna u Grčkoj i Španiji, a načelnik UKP MUP Ninoslav Cmolić je na konferenciji za medije istakao da je reč o međunarodnoj akciji pod nazivom „Vertikala“.
Na suđenju organizovanoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, saradnik Srđan Lalić je svedočio o učešću Brašnjovića u ubistvima, nakon čega su lažirali njegovu smrt. Brašnjović je prvi put dospeo u medije 2010. godine kada je bio osumnjičen za pokušaj ubistva u Beogradu. Bio je pripadnik kriminalne grupe „Vračarci“ koja je bila na čelu sa Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi, koji je kasnije postao vođa navijačke grupe „Janjičari“ i vođa „Partizana“.
Nakon ubistva Sale Mutavog, Brašnjović je nastavio saradnju sa Veljkom Belivukom i „kavačkim“ klanom. Sumnja se da je po njihovom nalogu učestvovao u navedenim ubistvima. Okrivljeni svedok Nikola Spasojević je izjavio da je Brašnjović ubio Dedovića i da su zatim lažirali njegovu smrt.
Sud u Splitu je osudio 69-godišnjeg inženjera građevine na uslovnu kaznu zbog neprimerenog ponašanja prema maloletnici koja je bila usvojena kod njegove porodice. Sud je na predlog tužilaštva, koje ga je teretilo za povredu detetovih prava, izdao krivični nalog i osudio ga na godinu dana zatvora sa dvogodišnjim rokom probnog rada.
Ova presuda ukazuje na ozbiljnost krivičnih dela koja su uključena u slučajeve organizovanog kriminala i nasilja, kao i na važnost sprovođenja zakona i pravde u društvu. Izručenje osumnjičenih za teška krivična dela ključno je za suzbijanje kriminalnih aktivnosti i zaštite građana od opasnosti i nasilja.
Sudovi i tužilaštva moraju nastaviti sa efikasnom saradnjom kako bi se osumnjičeni za ozbiljna krivična dela priveli pravdi i kažnjavanju. Neophodno je odlučno delovati protiv organizovanih kriminalnih grupa i njihovih članova kako bi se osigurala sigurnost i pravda za sve građane. Kroz primenu zakona i suđenja počiniocima, države mogu unaprediti vladavinu prava i zaštititi svoje građane od kriminala i nasilja.
Izručenje Milinka Brašnjovića iz Španije u Srbiju će omogućiti pravosudnim organima da sprovedu krivični postupak protiv njega, čime će se ojačati borba protiv organizovanog kriminala i nasilja u regionu. Važno je da se osumnjičeni za teška krivična dela odgovarajuće kazne i da se spreče dalje aktivnosti kriminalnih grupa. Samo zajedničkim naporima i saradnjom među državama možemo ostvariti pravdu i sigurnost za sve građane.
